– Zato što se posle tri sata ultramunjevitog rmbanja moj tajmer isključuje i ja prestajem da radim, iako nisam sve završila.
– Ne, ne smeta mi što mi je ostao taj zamazan prozor. Da mi stvarno smeta, oprala bih ga.
– Da, sređujem kad očekujem da mi neko dođe. Pomerim stvari sa stolica i fotelja da ljudi imaju gde da sednu.
– Ne radi se o tome da me mrzi. Nego o tome da imam preča posla.
– Recimo, da se opustim.
Aleksina Đorđević
