Nas na Ekonomskom uče mnogo strašnih stvari. Sve prolazi. Ništa ne može da potraje. Brzo živi. Brzo misli. Sve je uvek staro, sve je uvek jučerašnje. Ukoliko želite da uspete, morate da imate konjske reflekse, živce jedne školjke, mozak hobotnice i mnogo, mnogo krokodilskih suza. Informatička era, u koju smo lagano zakoračili, ne dopušta ni trenutak spavanja. Ukoliko uveče, dok kafenišete sa drugaricama, dobijete neku ideju i ne implementirate je ODMAH, već sutradan ujutru će se pojaviti neko ko je ideju već uspešno sproveo u delo. Zamislite sada jednu hordu školjki, sve pune ideja, koje vuku jedna drugu. Bila bi to najsporija ekipa u trci. Međutim, kada bi svi timski trkači bili konji, ta bi, pak, ekipa bila najbrža.

I tako čujem ja za neke konje. (Što je, u ovom slučaju, kompliment.)

Ideju o dotičnoj studentskoj organizaciji mi je u glavu prvi put usadila moja brižna majka. Njene sredovečne prijateljice, ponosni roditelji ambicioznih i društveno aktiviranih sinova i ćerki, predložile su članstvo u tom superiornom timu studenata kao sasvim logičan i mudar poduhvat u karijeri. Bez poreza i danka, samo uđeš i na konju si. Oni te podučavaju, oni ti pronalaze bitne kontakte, oni ti otvaraju vrata sveta. Ima li šta bolje od toga? Pametni neki ljudi. I ja sam, kažu drugi, pametna, pa ćemo valjda da iznedrimo neku uzajamnu ljubav.

Usudim se ja jednog dana, nabacim neki biznis look i zaputim se ka Svetim Vratima. Spremim neku spiku, spremim neke kafe i čokolade, držim u pripravnosti neke kontakte i kuc kuc.

A, super. Lepo me prime. Ja blistam, napale me inspiracija i elokvencija, kanališem ih ka meti i meta se smeška. I smeška se. I smeška. Već postaje pomalo čudno. Da mi je neko rekao da će tako da izgleda superpametan student, ne bih mu verovala. Mnogo nešto ćuti. Shvatim ja da sam ga oduvala i da ćuti zadivljen. Odlično.

Ustajemo. Dubok uzdah, potom i šarmantan kez. Nikada nisam bila više ponosna na sebe. Predstavnik “Više Sile” mi zahvaljuje. (Bože, kako ću lepo da izgledam u onoj vitrini!). Što sam pokušala… (Pitam se da li ću odmah dobiti člansku kartu?) Ali, nažalost… (Čekaj, šta?) Trenutno nisu u mogućnosti… (Povratak u realnost.) … da odgovore mom skromnom zahtevu. (ZBOG?!) Nemam timski duh. Nisam otvorena za svačije ideje. (Previše sam prijatna na oko, hm?) Pa, hvala Bogu da nisam otvorena za svačije ideje. Radi sopstvenog psihičkog zdravlja nastojim da previdim one manje bistre. Kaže, oni tamo funkcionišu timski, a ja sam previše svojeglava i samodovoljna. Valjda i jeste tako, ne trudim se da poreknem. Nemam nameru da priznam pokorno da sam glupa, i mislim se u sebi koliko su glupi.

U dotičnom timu nisu sve same školjke, ali nisu ni sami konji. Takav jedan tim je prosečan. Razni primerci faune.

A jedno slobodoumno, samodovoljno, nezasito stvorenje poput mene, ne zadovoljava se parčetom kolača, već želi celu ukusnu tortu. Jedino rešenje koje je na vidiku jeste da prionem na posao iste noći i postaram se da preteknem ostale hobotnice u trci za tortu.

Krenem da kopam po svom nedovoljno timski orijentisanom mozgu, tražeći svoju konkurentsku prednost. To je barem lako, a evo i šta je za to potrebno:

Prvo, ispitajte tržište. Bilo da je u pitanju umetnost, moda, ekonomija, kulinarstvo, sport – saznajte šta je to što ljude u vašoj okolini interesuje i gde biste baš vi mogli da date svoj doprinos.

Drugo, pronađite “crne rupe” u tržištu. Najudobnije ćete se smestiti u delovima tržišta koji imaju ogroman potencijal za rast, a koji su, još uvek, nedovoljno pokriveni i nezasićeni.

Treće, locirajte najbolje u grani. To će vam biti najjači konkurenti. (A i vi planirate da njima budete najjači konkurenti, zar ne?) Slobodno ih guglujte, uvek ima mrlja u dosijeima na Internetu. Ako vam ujak radi u MUP-u, još bolje. Ako ste dovoljno pametni, iskoristićete to. Bože sačuvaj, ne kažem da varate ili sabotirate. Ali, nije lako biti novajlija.

Četvrto, razvijte mrežu kontakata. Možda nastupate solo, ali ne smete biti izolovani. Zato, telefon u ruke i zovite onog rođaka iz Kanade da vas preporuči tetki onog izdavača knjiga koji poznaje onu voditeljku koja je intervjuisala onog lika koji je koristan za nešto! Videćete da je jednostavnije nego što zvuči.

Peto, potražite saradnike. Ukoliko vam je neki kompjuterski program previše komplikovan, ne oklevajte da zatražite pomoć tech-nerd komšije. Još ako mu napravite limunadu i cmoknete ga u obraz u znak zahvalnosti, biće više nego voljan da vam pomaže u dugom roku!

Šesto, sastavite i implementirajte dobru strategiju. Ispisani papir još nikome nije zla naneo, tako da olovku u ruke, i sve ove korake lepo razradite i prilagodite sebi. Nikako nemojte ulaziti na tržište kao slab igrač, jer su sile jake i bićete progutani. Vaše ime mora da bude zabeleženo još prvog dana!

Sedmo, uberite plodove svog rada. I ne zaboravite da mi se javite kada uspete u životu. Uzimam 25 posto neto gotovine.

Nema na čemu.


Kristina Grabež je marketing guru i melanholična Beograđanka koja voli da zagrebe u svaku umetnost. Možete je videti kako svakodnevno šparta od izložbi slika do koncerata i pozorišnih predstava, balansirajući svoju džigljavu malenkost na ultratankim dvanaesticama. Njen svojevrstan pristup modi gospođica deli sa svetom na blogu Modern Giraffe.

Editors choice