Neki odlaze periodično i vraćaju se posle nekoliko meseci i godina, pa opet idu. Možda za njih dođe trenutak da se više ne vrate, nego da ostanu tamo kuda su otišli ili da i odatle krenu nekud dalje.

Neki ljudi se lako čupaju iz korena, časkom se pokupe i odu.

Neki stalno žele da odu i pokušavaju i nikako.

Neki pričaju da bi otišli iz ovih stopa, samo kad bi mogli, a neki ništa ne pričaju i nikuda i ne nameravaju da idu, a onda ih zahvati neki preokret i struja ih sama odnese. Bez predumišljaja.

A neki ostaju, okupljaju nove prijatelje i posle nekog vremena ih ispraćaju, da bi zatim dočekali one koji se vraćaju.

Za poslom, školovanjem ili boljim životom ljudi odlaze u druge gradove, u druge države. Odlaze sami, kod nekog ko je već tamo, dok se ne snađu. Odvode porodice. Ili zasnivaju porodice tamo gde su našli posao i bolji život.

Godine koje prođu i razdaljina ponekad učine da se prijatelji više i ne sretnu. Ali vreme i daljina ne utiču na suštinsku povezanost.

Kad mislite na drage ljude koji su vam u nekom periodu života bili veoma bliski i koje niste videli godinama, znate da biste posle euforije radosnog susreta sa njima nastavili tamo gde ste stali, kao da vas nikakav prostor i vreme nisu odvojili.

Znate tačno, zato što već imate to iskustvo sa onima koje ste ponovo sreli posle mnogo godina.

Prijateljstvo je ljubav čiji su zakoni sloboda i blagoslov, a ne fizička povezanost i stalno hranjenje uzajamne naklonosti.

U srcu, ta ljubav prema nekome koga niste videli već deset godina nije ništa manja ni drugačija nego tada.

3456393707 7cc38a8ecb o A šta da radim kad odu prijatelji moji?

Kad svi odu nekud, pitaš se zašto si samo ti ostao i razmišljaš o tome da će možda doći vreme da i ti ideš

Nemoguće je žaliti zbog nekog ko nije tu, kad znate da je tamo gde mu je dobro, gde ima život i obaveze, pa iako ne znate detalje i niste u toku, nije vam teško da to zamislite.

Vaš prijatelj je možda negde gde mu je porodica najzad na okupu, a sigurno ima i neke nove prijatelje i život pun smisla i radosti.

Ne može vam biti žao samo zato što nije pored vas.

Jedino možete i jedino imate pravo da budete zahvalni što imate takvo prijateljstvo i takva osećanja i kad mislite, ne šaljete telepatsku poruku tuge i nedostajanja, nego blagoslova i najboljih želja.

Stari prijatelji ponekad nedostaju toliko da to telesno zaboli. A kad se desi da ih sretnete, radost je jača od tog bola. I često, pri takvim susretima nemate nikakvu potrebu da ispričate jedni drugima čitav svoj život u međuvremenu, samo glavne informacije, radi orijentacije.

Nabroje se dobici i gubici, uspesi, telegrafski, u najkraćem, i onda sadašnjost u kojoj ste postali to što jeste – stariji, iskusniji, promenjeni koliko je to moguće, zauzme svu vašu pažnju. Gledate se i divite jedni drugima i nije vam teško da prihvatite bilo kakvu promenu koju uočavate, razmena među vama teče direktinim putem, onom vezom koja nikad nije usahla i na koju ništa ne utiče – kroz međusobnu ljubav.

I kad svi moji prijatelji odu svojim putem, nastaviću obuzeta svojom sadašnjošću, isto kao i oni svojom, bez nostalgije i bez čežnje. I ludo ću se radovati kad ih s vremena na vreme sretnem, jer to je tako među prijateljima, u ovom i svakom drugom životu.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice