U poslednje vreme ljudi kreću da mi pričaju nešto sa uvodom tipa jao, ne smem ovo da ti pričam, ti ćeš odmah da pišeš o tome, ili e, imam neki materijal za tebe. Provalili me da iz svega što doživljavam, razmišljam, tripujem, ispada neka pisanija, a na momente se i prepoznaju u tekstovima. Ne pišem ja o svemu što čujem, nego samo o onome što na mene ostavi utisak, u čemu pronađem neku poruku, nadgradnju, istinu ili zabludu koju vredi zabeležiti.

Svi mi stalno mislimo hiljadu misli i izgovaramo hiljadu gluposti, a ja, što više pišem, to manje pričam.

Prosto se suzdržavam da, slušajući neke priče, ne kažem baš svaki put o tome sam pisala u jednom tekstu, poslaću ti link ili moći ćeš da pročitaš nešto o tome u mom sledećem tekstu.

Sve manje mi se razgovara. Valjda zato što ljudi slabo umeju da razgovaraju. Obično se nametne jedna tema, nečiji problem ili sukob mišljenja i onda se drže monolozi i puca se teškom argumentacijom.

I kad u tišini sopstvene glave izdvojim ono što je važno iz gomile gluposti kojih sam se naslušala, onda pišem o tome.

Pišem i o glupostima, jer su one mnogim ljudima važne, obuzimaju im pažnju, čine ih nesigurnim, nameću se i dosađuju.

woman writing A ti baš svašta pišeš

Sve moje priče su istinite. Kakav mi je život, takvi su mi tekstovi

U stvari, nema glupe teme, sve su važne, samo ima mnogo glupih reči koje su mnogi ljudi u stanju da izgovore u besmisleno ogromnim količinama, trudeći se da obujme veličinu i važnost onoga o čemu govore.

Šta su za vas stvarno važne teme?

Meni je važno sve što se tiče istine o tome ko smo, šta hoćemo, čemu težimo i kako sa svim tim (poznatim i nepoznatim) stupamo u najvažnije međuljudske odnose za koje nemamo nikakvu obuku i pripremu.

Osim što to svi rade tako.

Ulazimo u ljubavne, partnerske, bračne i poslovne odnose, a svako predznanje se zasniva na tome ko smo, šta hoćemo i čemu težimo i na kraju ispadne da smo baš onakvi prijatelji, ljubavnici, partneri i kolege, kakvi smo ljudi.

Svi odnosi služe tome da vidimo sebe u što jasnijem svetlu.

Zato ja pišem o svemu što čujem, doživim, razmislim, istripujem, o svemu što je prošlo kroz moj filter potrage za istinom, a to je baš koješta.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

 

Editors choice