Ako se udam za tebe, hoćeš li me i dalje voleti?

Ako se udam za tebe, hoćeš li me i dalje voleti?

Wedding Ceremony Ako se udam za tebe, hoćeš li me i dalje voleti?

Devojčicina kika se uplela u bodljikavo granje i žičastu paučinu. Igrala se sa svojim psima i u ritmu pseće igre htela je da se provuče kroz istu, prljavu rupu, obraslu korovom. Plave vlasi našle su se u čvoru paukove pljuvačke i osušenog lišća. Shvativši da će se lepljivost povećati na suncu, potrčala je ka kući, u starim klompicama, lupajući o tlo. Za njom su trčali psi i lavežom najavljivali približavanje kući.

Dvorište je veliko i niko nikad nije znao gde se ona igra, a zapravo to nije znala ni ona sama. Uživala je u svakom deliću prirode i lepote koji joj je pružala očeva farma. Vukla je šnale i razdvajala lokne, koje su joj padale preko leđa, i u jecaju bez suza dozivala majku da donese četku. Kada je stigla pred vrata, vrata koja su imala veliko staklo, ugledala je roditelje kako razmahuju rukama i podvriskuju. Stajala je nemo, olabavljene vilice i suze su curele preko rumenih obraza. Čula je glasove pune prezira i lomljavu skupocenih ukrasa. Iako nije bila sigurna šta se dešava, znala je da je to uzrok njene uznemirenosti. Kučići su radosno poskakivali i brisali blatnjave šape o šarenu haljinicu koju je nosila, kao da žele da je odvuku u igru i nateraju da se ponovo smeje.

Okrenula je lice od vrata i sela na stepenik na tremu. Češljala je prstima kosu u nameri da skrene misli. Urlajajući roditelji nisu ni primetili koliko su poremetili njenu spokojnost. Malo srce je lupalo u strahu, čak i kad se sve utišalo. Mogla je i dalje da oslušne nemir bračnih zveri, kako se bore oko vlasti nad zajednicom. Više nije plakala. Pričala je priče o Barbikama i nekoj dalekoj plaži u Los Anđelesu, a dlakavi ljubimci sa isplaženim jezicima, veselo su potvrđivali mahanjem repova.

Nakon petnaest godina i dalje sam imala ovu sliku sačuvanu. Koliko god se trudila da je izbacim, iz albuma porodičnih slika, nisam uspevala. Ne znači da nisam viđala roditelje u zagrljaju, ali sa sigurnošću, ne tako često. Moram priznati da sam sebe zatekla u razmišljanju koliko su žtrvovanja podneli da bi očuvali brak i ostali u zajednici , sada, preko tri decenije. Da li je vredelo?

Možda su to činili zbog toga što se vole na neki neuobičajen način, možda sestru i mene nisu hteli da liše porodične idile ili je nešto treće. Nisu mi ostali ožiljci, ali prizori su me naterali da kreiram ideale višeg nivoa.

Ležim pokraj njega, baš tu, na grudima dok mi razmršava čvor u kosi. Njegova koža miriše na vernost, miriše na muškarca koji je tu da me grli, budi osećaj da sutra ne postoji. I ako postoji, nije važno, to ništa ne menja. Oni osećaji od kojih drhti ruka dok piše poruku, kad u težnji za izgovaranjem reči ostane samo glupi, nemi izraz lica. Smejem se njegovim šalama do zacenjenosti. Iznova mogu da primetim lepotu lica i  muževnost, a toplinu je prenosio obavijanjem ruku oko mog pojasa. Naša bliskost postaje jaka i pri samom dodiru greje do usijanja.  Posmatra me dugo, sve dok ga ne prekine potreba da mi kaže koliko su moje mane lepe. Bez vremenske i prostorne orijentacije, ne želim da išta promenim. Već samo tako, nepomično, izoštravam sva čula. Nekad mi se čini da bi reč pokvarila, jer nema dovoljno jak izraz, a sa druge strane žalim sto ne nalazim sredstvo kojim bih to prevela.

Plašim se da su sve samo trenutni osećaji, i da se moja očekivanja neće ispuniti.  Ne bih želela da se moja ljubav pretvori u stalna neslaganja i težnju da iz nje pobegnem. Pitam se: Da li je brak neophodan ili on sve pokvari? Sumnjam da bi ceremonija išta promenila. Ona bi trebalo da predstavlja krunisanje već postojane harmonije. Nisu važna imena, poreklo, društveni položaj, ekonomski status, kulturne, rasne, religijske razlike, onda kada postoji međusobni sklad.

Počela sam da razmišljam od prvog nagona da jednog dana sa nekim to izgradim.
Ljubav, strast, razumevanje, odanost, stabilnost, naklonjenost, intimnost i prijateljstvo.
Neko se sad smeje, ali neka.

Nisam sigurna da je ovo moguće,  i da ću ikada uspeti da pronađem ono što tražim, ali jedno znam: nema poente ako nema težnje ka snovima.


Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)