Ljudi ogovaraju naveliko i osuđuju postupke onoga čije im ponašanje bode oči, zato što se osećaju prozvanim. Neko iz njihove okoline radi nešto kako hoće i kako mu se ćefne i baš ga briga. Uopšte nikog nije pitao šta i kako da radi, nego je sam smislio, a možda uopšte nije ni smišljao nego, eto tako. Ponekad, ogovarana osoba uopšte nije na nekoj poziciji koja skreće pažnju javnosti i koja donekle opravdava dizanje prašine, odnosno izjašnjavanje okoline o njenim potezima.
Ako ste predsednik, direktor, vođa, profesor, glumac, javna ličnost na bilo koji način, to vas ne čini odgovornijim od drugih, a izgleda da bi trebalo. Jer, imate odgovornost za predstavljanje profesije. Pa ako vam je profesija neka malo slobodnija, tiče se umetnosti i kulture, onda imate pravo na malo ekscentrizma, ali čim prekoračite to neuhvatljivo malo očekujte prozivku. Gde je granica između predstavljanja profesije i ličnog života, to ovim malo uopšte nije definisano. Za mene je privatnost svetinja i ako okolina olajava privatni život, izbore, padove, uspone, tuge i besove, bilo koga ko im je skrenuo pažnju ili od koga prosto očekuju da ih zabavlja i daje im teme za olajavanje, to je zato što su dokoni.
I to su te situacije u kojima vam ljudi pričaju iza leđa. Neće vam reći ništa u lice, osim što će možda pokazivati lažno saučešće i licemerno odobravanje, u nadi da će izvući još svežih, krvavih, pulsirajućih detalja, da nahrane sušu svog krvotoka. Ako vam je loše, oni vole da znaju sve o tome i raspitaće se podrobno, a i posmatraće vas pažljivo. Ako vam je dobro, želeće da pronađu nešto loše u tom dobrom, kopaće i pronaći će, to nije teško, nikad ništa nije savršeno, a oni računaju na to. Ako ne znate tačno ko su ti ljudi, samo oslušnite svoju reakciju na njih – kad vas pitaju kako ste, uspeće da to pitanje bude nametljivo i indiskretno, sa jasnim naznakama da oni dobro znaju kako ste, a vi ćete ustuknuti, ohladiti se, zgusnuti i izgovarati strogo konvencionalne i kurtoazne rečenice u potrebi da pošaljete poruku o tome kako sa tom osobom niste ni u kakvim prisnim odnosima i da je ne smatrate prijateljem.
U 90 odsto slučajeva, šaptači iza leđa vam intenzivno zavide. Čak i kad u svojim ogovaranjima likuju, unutar svojih izopačenih, šupljikavih, površnih i sitnih duša, oni znaju da je vama bolje nego njima, jer živite život o kome oni pojma nemaju. Vaši usponi su im nedostupni, kao i vaši padovi. Oni večito zaviruju u živote drugih, jer je tamo šareno i uzbudljivo. Tuđ život je za njih rijaliti, a njihova priroda je rođeni paparaco. Oni samo čekaju da vas uhvate spuštenih gaća u kupatilu, pa da viknu aha, znali smo, kao da su stvarno sumnjali u to da i vi koristite wc kao i svako drugi.
Dokle god imate šaptače i ogovarače za leđima, znaćete da ste bar korak ispred njih. Neko tuđe uzdahe zavisti, siktaje prezira i mržnje, doživljava kao vetar u leđa, a neko ih uopšte i ne primećuje.
Ako vas neko otvoreno prozove, onda vam je ravan. Ukoliko to čini neko koga poštujete i cenite, čestitajte sebi – idete ukorak sa boljima od sebe, to znači da ste i vi bolji od sebe.
