Kroz godine, samo sam slušao priče da muškarac ne zna da voli kao žena i da mu jedna nije dovoljna. Pa, i nisam baš toliko prokleto siguran u te glasine, jer onda ovo moje srce nije srce, i ja nisam muško.
Pokrete njenih ruku dok mi žustro objašnjava da je u pravu, iako nije, voleo sam najviše, kao, između ostalog, sve kod nje. Iako je često pominjala da muškarac vara i da mu jedna nije dovoljna sve vreme, ne bih se zakleo u to. Niti sam mogao da joj objasnim, jedino ako zapišem, ali ko da mi veruje.
Voleo sam je na samo sebi poznat način, ali sam odlično umeo da joj prenesem tu ljubav. Nije odolevala i uzvraćala je, ali na svoj način, dugo bismo pričali o prošlim vremenima.
Muškarac beži od ljubavi i ne daje svoje srce olako i brzo kao žena, ali kad ga da, onda je to nešto stvarno i samo njegovo.
Odnela je sve, melodiju, gitaru, ali ne i ljubav
Nisam se trudio drugima da objašnjavam da volim, koliko volim i da su sene i osećanja samo moja stvar. Ja ne stežem druge u zagrljaju, niti ljubim sve usne sveta, koža, ova moja, reaguje samo na nju, i nikada ne bih ni zamišljao da svom srcu govorim, a duši crtam neku drugu žensku ličnost.
