Pa pošto više nema Žikine dinastije, nego samo Šarenica i neke turske nevestinske drametine, mora narod da se okrene elektronskim tračarama, kuririma, pinkovima i paparacima.
Kako bismo inače preživeli…hmm…ovaaaj…košavu?
Ana Marija i Vlada su živeli svoj hepi end, onako za sve pare. Voditelj i fitnes prvakinja, mladi, lepi, zgodni, uspešni, po svim standardima srpskog holivudskog sna, proizašlog iz diktature prosečnosti. Neisfolirani, obični ljudi, sa običnim vrednostima i svima shvatljivim stavovima, koji su eto, imali sreće da se sretnu i zavole.
On je onaj koga bi svaka majka poželela za zeta, a ona je ćerka kojoj bi svaki otac pun ponosa posvetio čuveni stih “ti si ćerko tatin sin“.
Čitava njihova veza bila je duhovna hrana za konzumente rijalitija, mogli smo da im se divimo i da im zavidimo, da se uživljavamo u to kako Vlada prazni njen ormar, a kako ona slatko i spontano reaguje – jer to je vrhunac prisnosti i povezanosti u partnerstvu. Kad muškarac ženi dira u garderobu i određuje šta će da baci, a šta da nosi. Prava, nepatvorena promocija uloge muškarca zaštitnika u životu nejake, mada mišićave, lepotice i devojčice.
Na radost svoje verne publike, ovo dvoje divnih i nadasve modernih promotera idealne balkanske ljubavne harmonije, venčalo se sa stilom i nastavilo da živi sa stilom, pred očima konzumenata ružičastog stila.
