Anatomija singl stila

Anatomija singl stila

Da li je singl lifestyle zaista samo prolazni trend ili posledica savremenog tempa i načina života više nije tako enigmatična dilema. Odgovore na nekad provokativno pitanje nalazimo svuda oko sebe. Dovoljan je samo jedan pronicljiviji pogled u savremenu kulturu ili šetnja ulicom Strahinjića Bana. I videćemo prelepe devojke i mladiće koji ne pokazuju interes, ili barem tajniji interes, jedni za druge. Dok je lepši pol u pozi famozne četvorke iz serije “Seks i grad” zauzet prepričavanjem aktuelnih događanja, muškarci su ponajviše zaokupljeni “monitoringom svojih četvorotočkaša”, kako duhovito primećuje Zorica Tomić u studiji “Poljubac”. Možda su neki među nama singl filozofiju prihvatili kao blistav, interesantan trend koji poručuje – “Sve je mnogo lepše kada je neobavezno”; neki drugi su, možda, primorani na “singlovanje”, jer se većina odlučila za njega, treći su se eventualno umorili od veza ili su duboko razočarani u iste, ali jedno je sigurno. Singl životni stil je u suštinskoj vezi sa savremenom narcisoidnošu, imperativima lepote, mladosti i samodovoljnosti. Okrenite se oko sebe. Svuda oko vas su bilbordi koji vas upozoravaju na “pomorandžinu koru” ili bore ispod očiju. Reklame vas podsećaju na prolaznost i teraju da na sve načine probate da zaustavite vreme. Modni trendovi vas upućuju na aktuelne statusne simbole, a bankarske kampanje na povoljne kredite za kupovinu reprezentativnog životnog stila. U sumanutoj trci za savršenim životom iz reklamnog spota koji će “govoriti umesto vas”, gubi se nekoliko stvari – prostor, mesto, vreme i interes za drugu osobu. Dan je tako kratak, a toliko toga bi trebalo učiniti za sebe.

tumblr lrziu4gNP91r2qjcmo1 500 large Anatomija singl stila

Savremeni muškarac mora da se svojom pojavom i onim što poseduje kvalifikuje za titulu osobe koja “nešto vredi”. Imidž uspeha je postao važniji od njega samog. On je okrenut prvenstveno sebi, a vrednosti koje poštuje su kult tela, njegovog zdravlja, lepote i mladosti, živi u strahu od starenja i prolaznosti, ravnodušan je prema drugima.

Iz njegove lože

Posmatrajmo sada jedno uobičajeno prepodne u životu mladog muškarca koji je nekim poslom krenuo u grad. Izlazi iz stana i dok se vozi ka svom odredištu svuda oko sebe posmatra bilborde za najrazličitije proizvode, nezavisno od toga da li je reč o gumama za automobile ili o kondomima. Reklamiraju ih muškarci njegovih godina koji, igrom slučaja, imaju jednu zajedničku crtu. Svi izgledaju kao žive replike Mikelanđelovog Davida (statua ponavlja antički ideal muške lepote, ali ovde je reč o banalizovanoj popularizaciji zavisnika od teretane). Ulazi u radnju u nameri da kupi veš, na primer; uzima prvu kutiju i eto još jednog umivenog Davida na omotu. U trenutku kada želi da se opusti ispijajući espresso u bašti kafea, pogled mu se zaustavlja na LCD ekranu koji rekalmira parametre za uspeh, kao glavnu opsesiju našeg vremena, i tu čita šta sve mora da poseduje da bi bio primljen u posvećeni krug uspešnih. Savremeni muškarac mora da se svojom pojavom i onim što poseduje kvalifikuje za titulu osobe koja “nešto vredi”. Jedno je jasno. Imidž uspeha je postao važniji od njega samog. Savremeni muškarac nije iz čista mira postao Narcis koji je u ozbiljnim studijama predstavljen kao novi kulturni junak našeg vremena. Ova pojava nije od juče i vezuje se za atmosferu postindustrijskog društva, ali zadržimo se na aktuelnoj slici. “Društvo koje je iznedrilo novog Narcisa je društvo reklame, spektakla, slave” zaključuje Zorica Tomić u knjizi “Muški svet”. On je okrenut prvenstveno sebi, a vrednosti koje poštuje su kult tela, njegovog zdravlja, lepote i mladosti, živi u strahu od starenja i prolaznosti, ravnodušan je prema drugima. Dve najdominatnije kampanje koje različite industrije sprovode putem medija su kampanje protiv starosti i telesne nesavršenosti. Maska nezavisnosti obavija njegovu emocionalnu prazninu, a seks postaje zadovoljstvo koje je samo sebi cilj. Junaka o kome govorimo najefektnije oličava Miki Rurki u filmu “Devet i po nedelja”, koji je menadžer, uspešan čovek koji stiče čitavo bogatstvo, ali čovek koji “nema prošlost, ne planira budućnost i nije sposoban da emocionalno investira u odnos sa drugim”. Kada danas, zavaljeni u svoju fotelju, razmišljamo o zamahu singl životnog stila, trebalo bi da shvatimo da se njegovi koreni mnogo dublji i ne tako jednostavni i samonikli kako ih obično prikazuju. Interesovanje za kratka i brza zadovoljstva, za život lišen opterećenja koja mogu da prouzrokuju problemi partnera, kao i zajedništvo koje podrazumeva ljubav, devalvirani su u korist onoga što se smatra životom po svojoj meri. Sve više je onih koji veruju da samo tako mogu biti i ostati apsolutni gopsodari situacije.

247064729527278285 y8sDNbuf c Anatomija singl stila

U našoj, šoping epohi, devojke biraju muškarce, postavljene kao na rafovima, a upravo tako i izgledaju, sa jasnom svešću o njihvom roku trajanja. I to je otprilike to. Seks bez romanse i ljubav bez ljubomore. Jer, u protivnom, toliko toga se može propustiti.

Lepotica sa zlatnom karticom

Žene koje su duboko i spretno zagazile na ono što se tradicionalno smatralo muškim terenom, a tu se pre svega misli na zavidne karijere i finansijsku nezavisnost, takođe imaju interesantne stavove. Obično ne žele da “troše vreme” na muškarca koji ne može “da ih prati”, zadovoljavaju se kratkim i brzim vezama i radije se odlučuju na dva kvalietetna sata provedena u velnesu nego u kući sa dečkom koji, eto, igrom slučaja ima loš dan. Tu smo dotakli još jedno polje na kome žene vešto pariraju muškarcima. Naime, one više ne čekaju da budu odabrane od strane muškaraca, već smelo preuzimaju inicijativu. A zavođenje je omiljeni ritual našeg vremena. Lekovito je, pokazuje nam kako se reflektujemo na druge i, što je najvažnije, ništa ne obećava. Devojke biraju tipove koji im se dopadaju i koje će, možda, sadržati pored sebe, ukoliko se bez većih turbulencija uklope u njihov dnevni raspored. Za ovu priču fenomenalna je rečenica koju u filmu “Seks i grad” Samanta saopštava Smitu, koji želi kompletan odnos, dakle vezu sa njom – “Dušo, ja 49 godina živim u predivnoj vezi sa samom sobom i tu nema mesta ni za koga više”. Dakle, sve je manje uporišta i sve će ga manje biti za teorije o ženskoj emocionalnosti i muškoj pohoti. Međutim, i pohota, odnosno strast, prestala je da bude ono što u svojoj osnovi jeste. Ona je takođe deo total image-a, prezentacije, element stila koji je sâm sebi svrha. U našoj, šoping epohi, devojke biraju muškarce, postavljene kao na rafovima, a upravo tako i izgledaju, sa jasnom svešću o njihvom roku trajanja. I to je otprilike to. Seks bez romanse i ljubav bez ljubomore. Jer, u protivnom, toliko toga se može propustiti.

368 Anatomija singl stila

Dovoljan je jedan duži pogled, jedna sentimentalnija rečenica i bićete optuženi da ste romatični. Da, da optuženi, jer emocije su retro. Sa njima nekako niste “svoji”, “oslobođeni”, a ponajmanje ste “cool”. U reklami za popualrno bezalkoholno piće postoji scena u kojoj se kaže “Bravo za mladića koji nosi cveće pred svima!”. U kontekstu aktuelnih sistema vrednosti, ovaj potez je stvarno ravan Prometejevoj krađi vatre.

Silom singl?!

Ipak, možda zvuči malo komično, ali ne bilo fer ne obratiti pažnju i na sve one devojke koje i dalje uporno tragaju za ljubavlju, odnosno, onim što su teoretičari označili kao drugi pol “Seks i grada”. Naime, neko je zapisao da jedna od najpopularnijih serija svih vremena balansira između dva pola – postfeminističke emancipacije i prefemističke romantike. Potreba za, kako bi Keri rekla, ne-možemo-jedno-bez-drugog-ljubavlju spada u pomenutu romantiku. Pre nego što se vratimo devojkama koje i dalje veruju da će im se to nešto desiti, nemoguće je odoleti savremenom ruiniranju reči “romantika”. Dovoljan je jedan duži pogled, jedna sentimentalnija rečenica i bićete optuženi da ste romatični. Da, da optuženi, jer emocije su retro. Sa njima nekako niste “svoji”, “oslobođeni”, a ponajmanje ste “cool”. U reklami za popularno bezalkoholno piće postoji scena u kojoj se kaže “Bravo za mladića koji nosi cveće pred svima!”. U kontekstu aktuelnih sistema vrednosti, ovaj potez je stvarno ravan Prometejevoj krađi vatre. No, vraćam se svojim singl prijateljicama. Ustaju rano ujutru, sređuju se za posao jer “nikad se ne zna koga možete sresti”, umorne dolaze kući, radnim danom se dave u TV serijama (i Miranda je jedno vreme verovala da Tivo može da zameni muškarca), vikendom se ponovo pozicinoraju na visoke štikle, odlaze u grad i obično vraćaju kući bez plena. Singl u ovom slučaju nije izbor, on je posledica. Obično će ih na prvu loptu optužiti da su suviše pasivne i da se zadovoljavaju time da treba samo da budu lepe. Odnosno, da veruju da je time već urađeno pola posla do eventualnog poznastva. Greška. I one “mingluju” koliko god im to okolnosti dozvoljavaju. Ali, danas je sve teže privući pažnju muškaraca. A najteže je zadržati je i tokom jutra sledećeg dana. Njihova singl pozicija nije ni odjek trenda ni lično uverenje. One su silom singl. Međutim, probajmo da se utešimo time da nada umire poslednja. Čak i ako se u budućnosti dođe do te tačke da budu formirana muška i ženska manjinska društva zainteresovanih za vezu, problem će biti rešen. Biće im mnogo lakše da stupe u kontakt, a dotle izlaz se može potražiti i u virtuelnom svetu. Ne, ne mislim na sajber seks, već na druge modele komunikacije kao što su četovanje, dopisvanje, razmene fotografija, pa se, uz malo sreće, virtuelno može i preobraziti u realno. Jasne granice ionako više nema.

Bukvar muškog “singlovanja”:

“Zašto ne uživati punim plućima, ljubav je ionako prolazna” – 70%
“Žene su u vezama zahtevne i naporne” – 57%
“Nemam vremena za pravu vezu” – 45%
“Razmišljaću o ozbiljnoj vezi za nekoliko godina” – 41%
“Nemoguće je naći normalnu devojku za vezu” – 40%
“Za vezu je potrebno imati keša” – 33%

Ženske singl fraze:

“Trenutno hoću da se bavim isključivo sobom” – 50%
“Nemam vremena za ozbiljnu vezu” – 40%
“Muškarci su sve veći i veći kreteni. S kim da se zabavljam?” – 38%
“Gade mi se udavače. Nikad ne bih bila takva” – 27%
“Uživam u svojoj slobodi” – 25%


Milan Nikolić najviše veruje u moć u reči. Rastao na nekom čudnom mestu između Kamija i Henrija Džejmsa, Alana Poa i Bajrona, pobune i konformizma. Konačno sazreo uz Tomasa Mana zahvaljujući kome je shvatio da se neki konflikti ne mogu izmiriti ali da se mogu mirno, lepo i pomalo setno nositi u sebi. Voleo bi da bar jedan sat živi na nekom platnu koje je potpisao Delakroa, zbog toga što smatra da samo strast mislima daje boju, rečima snagu, minutima nezaborav, a životu pravo da se tim imenom zove.