Na fasadama duž Čika Ljubine i Knez Mihailove ulice iznenadiće vas umetnička dela. Ovo naravno nisu originali već kopije, ali, prema standardima muzejskih postavki, one su uramljene odgovarajućim ramovima i imaju legedne. Na prvi pogled je gotovo nemoguće uočiti da dela nisu originali, a zahvaljujući specijalnoj tehnici izrade, dela neće izbledeti od sunca tokom narednih meseci. Pokrovitelj i inicijator izložbe je princeza Jelisaveta Karađorđević, a podršku za njenu realizaciju Narodnom muzeju su dali i Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, Gradska opština Stari grad i kompanije Telenor i Hjulit-Pakard (Hewlett-Packard). Zanimljivo je da će korisnici Telenor operativne mreže moći da ukucaju broj koji se nalazi na legdendi pored svake slike i čuju nešto i o autoru i o samom delu. Za one koji nisu deo Telenor porodice preporučuje se da sa sobom u šetnju povedu nekoga ko jeste.

Narodni muzej već osam godina čeka na početak rekonstruktivnih radova i nije moguće pogledati stalnu postavku, ali je na ovaj način omogućen uvid u komadić muzejskog blaga. To svakako nije dovoljno, ali je svaka ovakva inicijativa više nego dobrodošla.

Izložbu čine 33 reprodukcije dela iz zbirke likovne umetnosti Narodnog muzeja – deo kolekcije inostranih autora, kao i deo kolekcije srpske umetnosti XVIII- XX veka.

011 Art Tura   izložba na beogradskim ulicama

Kamij Pisaro ( Camille Pissaro), Trg francuskog pozorišta, 1898.

Jedan je od francuskih impresionističkih slikara. Ova slika nastaje pred kraj njegovog života, kada je imao teško oboljenje očiju, koje ga je čak sprečavalo da, u određenim vremenskim uslovima, izlazi napolje. Pretpostavlja se da je i ovo delo radio u jednom od pariskih hotela, jer je često tamo iznajmljivao sobe na višim spratovima kako bi što bolje video promicanje ljudi i kočija na širokim pariskim ulicama. Njegovom fascinacijom svetlošću i nežnim prelazima tonova odiše svako njegovo delo, ali i pored lakoće i treperenja, tehnički je izvedeno s puno znanja. Pisaro je dugo proučavao efekte svetlosti, klimu, razlike u bojama neba i prirode u različitim godišnjim dobima.

021 Art Tura   izložba na beogradskim ulicama

Pit Mondrijan (Piet Mondrian), Kompozicija II, 1929.

Holandski umetnik i jedan od začetnika umetnosti koja vodi ka apstrakciji. Kada se 1914. godine vratio u Holandiju, njegov rad polako evolvira ka jednostavnijem apstraktnom stilu koji on naziva neoplasticizmom. Ograničava se na jednostavne, čiste boje- žutu, plavu i crvenu, koje postavlja na belu podlogu odvajajući ih vertikalnim i horizontalnim crnim linijama.

031 Art Tura   izložba na beogradskim ulicama

Anri Tuluz Lotrek ( Henrie de Toulouse-Lautrec), Ženski portret

Veliki ilustrator života Pariza s kraja XIX veka, uskomešanih podsuknji igračica kan-kana, života jeftinih bordela, bogatog duha boema i kradljivaca. Iako njegova dela često nalikuju karikaturama i crtežima jarkih boja, bez idealizovanja, ona nose lepotu baš u svojoj nesavršenosti. Zahvaljujući njemu popularizovana je umetnost dizajna i plakata kao umetničke forme, a najpoznatiji su njegovi plakati za čuvenu parisku vetrenjaču- kabare Mulen Ruž (Moulin Rouge).

04 Art Tura   izložba na beogradskim ulicama

Konstantin Danil, Portret umetnikove supruge Sofije Deli, 1840.

Jedan od najpoznatijih srpskih umetnika XIX veka, i jedan od prvih srpskih umetnika koji je stekao evropsku slavu. Početak njegove karijere obeležava portretisanje imućnih porodica, u stilu bidermajera koji bečki đaci, kao što je Danil, donose u Srbiju. Ovakvo slikarstvo se najviše i vezuje za izradu portreta, kao što je ova intimna predstava umetnikove supruge Sofije.

05 Art Tura   izložba na beogradskim ulicama

Milena Pavlović Barili, Autoportret, 1933.

Milena je sebe slikala od najranijeg detinjstva. Ona pokušava da dočara i svoju ličnost na svakom od njih. Prepoznatljiv je njen slikarski rukopis i na drugim portretima- ovalna lica, sjajne, tužne bademaste oči i otmeno držanje, elegantna odeća. Ona daje notu magičnog i poetskog svakom svom delu, kao i svojoj poeziji.

Spalićemo mesec

da uništimo noći

da odredimo snove

da suzdržimo dah.

Onda će igra poteći iz naših dlanova

Suhih od života. Ni hitra

Ni spora neće biti.

Biće sama.

Kao veliki šestar

Potpuno uporedna

S mehaničkim ritmom

Raspadanja.

Ovo su samo neke od reprodukcija izloženih na fasadama, ostale neka bude izazov naći. Šetajte Beogradom, upoznajte njegove skrivene čarolije, naučite svakoga dana nešto novo, i obavezno budite u ljubavi sa umetnošću, što možete da isprobate i kroz otvoreni muzej Art Ture. Izložba je otvorena 4. jula i trajaće do 30. septembra.


Iva Šapić je budući istoričar umetnosti. Nesuđeni Šerlok Holms II. Budući umetnik, krojač, kuvar, organizator venčanja i vlasnik cvećare i kafića – knjižare. Ili pisac. Ili turistički vodič. Ili profesionalni čitač knjiga. Ili sve to, ako poživi koji vek duže.

Editors choice