1/3

Nema dileme o tome da celokupnu sliku o nekome možemo steći tek nakon što posetimo njegov životni ili radni prostor. Tek tada, kada se imaginarna predstava koju imamo o nekoj osobi upotpuni realnim sadržajem, kad saznamo koje su mu navike, u kakvoj atmosferi živi i radi, utisak je potpun i nije retkost da se dodatno oduševimo nekim kada vidimo na polici sve one knjige koje i sami obožavamo, ili pak razočaramo suočeni sa bezličnošću identiteta. Intimni prostor je i više nego značajan kada je u pitanju sveukupno mišljenje, pa zašto bi to bilo drugačije kada su umetnici u pitanju?
Od poznate kreativne košnice Frensisa Bejkona u kojoj caruje haos do ateljea Konstantina Brankuzija u kom se mogu naći i komadi nameštaja koje je sam dizajnirao i pravio, ateljei nekih od najpoznatijih umetnika u istoriji otvoreni su za javnost i dozvoljavaju nam uvid u prostore u kom se stvarala magija koju danas volimo i poštujemo, i obezbeđuju novi pogled na njihove prakse, stvaralaštvo i ličnosti.

Džekson Polok i Li Krasner
Istočni Hempton, Njujork

Dve nedelje nakon što su se vođa američkog apstraktnog ekspresionizma, Džekson Polok i Li Krasner, ništa manje značajna figura istog pravca, venčali 1945.godine, preselili su se u ovu kuću smeštenu u Istočnom Hemptonu. Odmah po dolasku Polok je renovirao štalu i koristio je kao svoj atelje, do svoje smrti 1956. nakon čega je Li nastavila da stvara u tom prostoru. Restauratori su se trudili da maskimalno očuvaju duh samog Poloka i prirode njegovog slikarstva tako da su podovi ostavljeni u originalnom stanju: išarani, istačkani, zapljusnuti i pegavi tragovi Polokovog akcionog slikarstva. Zidovi su pak osveženi naknadno ubačenim sadržajem u vidu fotografija i tekstova koji se odnose na karijeru oboje umetnika.
Ovaj neobičan izložbeni prostor otvara se sezonski i radi od maja do oktobra.

A post shared by finola (@finola.hmcdonald) on

A post shared by Mark Smimmo (@marksmimmo) on

Editors choice