Tri sporty chic načina da nosiš patike ovog proleća kao Nina Seničar

Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

Zašto je odluka da životu uvek kažeš “Da” najbolja odluka koju možeš da doneseš? (BLOG)

Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

Balans, ravnoteža, harmonija

Balans, ravnoteža, harmonija

Neko smatra da je dovoljna molitva, neko misli da je najvažnija ishrana, neko otvara ventile fizičkim aktivnostima, a neko oseća da je sve to istina i da nije dovoljno primenjivati samo jedno, već sve zajedno.

Održavanje balansa, postizanje ravnoteže, svest o harmoničnom jedinstvu sa prirodom, dnevni su zadaci, koji zahtevaju posvećenost i disciplinu.

Ali, mi nismo sveci, nego ljudi. Kvarljiva roba.

I živimo živote u sistemima koji melju meso, piju krv, jedu živu decu.

Najveći izazov za savremenu ženu je da održi budnost svoje svesti, dok istovremeno održava svoj položaj u krvožednom sistemu, koristeći njegove prednosti i izbegavajući njegove noževe.

Jer ne živim u pećini pored potoka iz koga pijem i ne umem da istopim loj i napravim baklju, nego plaćam račune za struju i vodu, a moja deca ne trče polugola sa stadom pripitomljenih divokoza, nego nose starke i idu u školu priključeni za svoje androide, sa slušalicama u ušima.

Ne kažem da je civilizacija bolja od pećine. I ne mislim to.

march balance tight rope pic 3 7 12 Balans, ravnoteža, harmonija

Balans, ravnoteža, harmonija

Samo, to je ono u čemu živim.

Ne mogu da ostavim sve i da odem na neki Tibet, tek tako.

Ne mogu još, a možda utvrdim i da uopšte ne želim da se diskonektujem sa civilizacije i konektujem na neprekidnu meditaciju.

I tako, izbegavam one noževe, koliko god mogu. I harmonizujem se koliko god mogu. To možda nije dovoljno za prosvetljenje, ali je najbolje što mogu.

U momentima kad mi dobro ide, kad se osećam izbalansirano, kad mi je telo lagano, a energija struji, tako da mi dlanovi bride, onda lakše balansiram i sa svim izazovima svakodnevice.

Oni vanredni se ne računaju.

Za neke stvari nikad nismo spremni i nikad nismo dovoljno uravnoteženi, da ne popustimo. Ili ako se baš dobro nosimo sa paničnim i kriznim trenucima, oni stižu na naplatu kasnije.

U vidu visokog pritiska, srčanih smetnji i raznih drugih zdravstenih tegoba kroz koje se otpušta nagomilani stres.

Pa kad se razbolimo, zabrinemo se za sebe i setimo se discipline u ishrani, fizičkoj aktivnosti, meditaciji i kontemplaciji.

Poželimo da je taj Tibet malo niži i malo bliži i zadovoljavamo se najbližom prirodom koja nam je na raspolaganju.

Šetamo po parkovima i kejovima, trim stazama i stazama zdravlja kroz obližnje šumarke.

Vežbamo jogu, dišemo, setimo se svega što smo naučili i što nam pomaže da se izbalansiramo.

Popravimo se, podignemo se, osetimo snagu, sposobnost i vitalnost i vratimo se u sistem, nastavljući onu igru pažljivog izbegavanja noževa, održavanja sopstvenog položaja, radi plaćanja računa i kupovanja patika.

Ozbiljna posvećenost nekoj duhovnoj disciplini koja objedinjuje sve načine balansa, zahteva da se time profesionalno bavimo, ili barem da nemamo kome da kupujemo patike i androide, osim sebi.

Sve ostalo je uporno balansiranje i postizanje ravnoteže u svim mogućim situacijama, stalno.


Aleksina Đorđević

Editors choice