Riznica svih sećanja, mišljenja, ideja, strahova, želja, znanja nalazi se u ovom malom, mekanom, neobičnom ljudskom organu. Kako li je iko mogao da sugerira da su svega 10 odsto njegovih delova u funkciji?

Danas se ne zna ko je kriv za ovu zabludu, mada prst najviše upiru na Alberta Ajnštajna (Albert Einstein) i poznatog psihologa Vilijema Džejmsa (William James) koji je izjavio: “Mi koristimo samo mali deo naših mentalnih i fizioloških resursa”.

Ova teorija je postala toliko popularna da je čak snimljen i film o fantastičnoj piluli koja ti “probudi” uspavani deo mozga i stvori od tebe genija. Većina ljudi želi da postane bolja, pametnija, kreativnija verzija sebe i hrani se mislima kako će to postati kad počne da koristi veći deo mozga. Oni to mogu postati, ali ne pomoću magičnog napitka već tako što će se još dodatno potruditi da ostvare svoje potencijale, koji donekle i jesu “bezgranični”.

limitless film Bio(b)logija: Mit o (ne)korišćenju mozga

Holivudski film koji se bazira na ovom mitu

Za one kojima je potreban dokaz, treba istaći da su neuronaučnici, koristeći tehniku na bazi magnetne rezonance, provlačili ljude kroz skener i beležili regije u mozgu koje se aktiviraju u trenutku razmišljanja ili vršenja određene radnje. Ustanovljeno je da prilikom jednostavnih radnji, poput stiska ruke ili izgovora reči, već se koristi mnogo veći procenat pojedinih delova mozga nego što se tad tvrdilo.

Mi koristimo sve delove mozga i to gotovo sve vreme, odnosno u toku 24 sata mi ćemo koristiti svih 100 odsto mozga i utrošiti 20 odsto unete energije na njegovo funkcionisanje. Zato i mala povreda glave može ostaviti velike posledice.

Čak i kad svesno ne obavljamo nikakvu radnju naš mozak je zauzet kontrolisanjem disanja, srčanog ritma, primanjem informacija od svih čula i slanjem oko 300 signala svake sekunde…

Jedina činjenica koja bi mogla donekle da opravda postojanje ovog mita je to da je mozak izgrađen 10 odsto od neurona, a čak 90 odsto od glijalnih ćelija čija uloga, osim to što omogućavaju rad neurona, nije dovoljno poznata, ali su i one i te kako aktivne.

pametna devojka Bio(b)logija: Mit o (ne)korišćenju mozga

Pametniji ljudi imaju veći broj veza između neurona

Oni koji bi želeli da im mozak bude u boljoj “formi” trebalo bi da ga vežbaju rešavanjem ukrštenica, logičkih zadataka, da poremete svakodnevnu rutinu, čak i čitanje ovakvih poučnih članaka vam utiče pozitivno na povezivanje neurona zahvaljujući kojima razmišljamo.

Mozak je najkompleksniji deo našeg tela i još uvek nije razjašnjeno u potpunosti kako funkcioniše i čemu neki delovi služe, ali zato ga treba što češće koristiti da bi bolje razumeli sebe i svet, a ne slepo slušali pseudointelektualce koji izmišljaju činjenice da bi zaintrigirali. Biologija ti je dala mozak, ali ti sebi daješ intelekt.

Prethodne tekstove iz serijala “Bio(b)logija” možete pročitati ovde.


Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”

Editors choice