Bio(b)logija: Pet stvari o nama koje svako treba da zna

Bio(b)logija: Pet stvari o nama koje svako treba da zna

Biologija je nauka o životu, te što više znate o njoj više ćete znati o svemu što nas okružuje i što se nalazi u nama, o svemu što čini čoveka i njegov svet. Ovo su samo neki najosnovniji pojmovi koji nam pomažu da bolje razumemo sebe kao živo biće.

DNK je skraćenica za dezoksiribonukleinsku kiselinu. To je biološko “uputstvo“ po kom se izgrađuje svaki živi organizam. To je najvažnije “nasledstvo” koje nam ostavljaju roditelji i svi preci naših roditelja. Sve naše osobine, funkcionisanje našeg tela i mnoge bolesti zapisane su vidu redosleda nukeotida. Ne postoje dva čoveka sa identičnim DNK materijalom. Svi smo jedinstveni i neponovljivi…

hrana u obliku DNK Bio(b)logija: Pet stvari o nama koje svako treba da zna

Hrana u obliku DNK molekula

Ćelija – svima poznata definicija glasi: “Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića.” Ono što većini nije poznato je da se u ljudskom organizmu nalazi 10^14 ćelija, što znači da ima 100,000 puta više ćelija u našem telu nego ljudi na planeti. Ćelije su naš gradivni material i da bi funkcionisale potrebna im je velika količina vode (odraslom čoveku treba 10 litara vode dnevno od kojih se dve litre unose, a ostatak proizvodi u telu) i druge materije koje moramo unositi…

ATP je skraćenica ne samo za Asocijaciju profesionalnih tenisera već i za adenozin trifosfat. To je “molekulska valuta” za unutarćelijski transfer energije. To je biološki “novac” koji mora da se troši da bi ćelije, tkiva, organi i organizam normalno funkcionisao. Svaka ljudska ćelija mora da potroši oko 10,000,000 molekula ATP-a svake sekunde da bi imala dovoljno energije.

torta celija Bio(b)logija: Pet stvari o nama koje svako treba da zna

Da li biste jeli tortu u obliku ćelije?

Rekli smo šta je uputstvo po kom se stvaramo, šta je osnovna gradivna jedinica koja nas izgrađuje i šta se troši da bi naš organizam dobio energiju. Pojam koji označava da naš organizam normalno funkcioniše i da je u ravnoteži je – homeostaza. To je sistem zahvaljujući kom se naše telo stalno nalazi u istom stanju, on ne dozvoljava da se dese promene koje mogu da nas ugroze. To je biološka “politika” koja se nikad ne menja.

Iako smo oduvek imali iste ćelije i ćelijske procese, nismo oduvek izgledali kao danas. Ljudi su se menjali kroz vreme, postajali pametniji, privlačniji, razvijeniji, a sve je počelo sa našim pretkom koji se zvao :

Homo Habilis, prvi predstavnik roda ljudi, predak modernog čoveka. Živeo je u Africi pre 2,000,000 godina. Koristio je kameno oruđe, ali nije bio lovac, nije živeo u pećinama i nije znao da pravi vatru. To će tek naučiti njegovi potomci koji će naučiti i da govore i napustiti Afriku.

Kako bi se evolucija nastavila moramo i mi da nastavimo da se trudimo, da budemo što bolje verzije sebe, bolji od naših roditelja i svih predaka, jer mi smo najkompleksniji, najuspešniji, najnapredniji oblik života koji je do sada postojao na ovoj planeti i treba da to opravdamo.

Prethodne tekstove iz serijala “Bio(b)logija” možete pročitati ovde.


Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”