Ogroman deo savremene civilizacije počiva na ublažavanju, anesteziranju i izbegavanju bola. Drugi ogorman deo zasniva se na proizvodnji izazivača bola na svim nivoima – oružje, otrovi u hrani, vodi, zemlji i vazduhu, sebičnost, otuđenje i iluzije. Život je jedinstvo suprotnosti u svojoj suštini, a ljudi na svoj arogantan, bezuman i bedan način stalno ovaploćuju te suprotnosti, uporno bežeći od prihvatanja jedinstva. I svi hoćemo da budemo srećni.
Svim srcem smo protiv bola i glasamo za sreću, kao da zaista imamo mogućnost izbora. Iznova i iznova učimo lekciju koju ne želimo da naučimo. Ne prihvatamo bol, ne poznajemo sreću, ne pronalazimo ravnotežu i na pamet nam ne pada da potražimo jedinstvo. Pa, evo najnovijih vesti – da biste pronašli sreću, treba da prihvatite bol. Psiholozi vam daju nekoliko dobrih razloga:
Bol vam pomaže da prepoznate i cenite sreću
Ako bismo stalno bili srećni, postali bismo roboti. Ne bismo znali za saosećajnost i razumevanje, niti bismo mogli da stičemo iskustvo i razlikujemo dobro od lošeg. Bol je mehanizam učenja i iskustva. Cenimo dobre stvari, zato što znamo kako nam je kad stvari nisu dobre.
Oslobađanje od bola pojačava zadovoljstvo
Nemojte ovo shvatiti u sadomazohističkom kontekstu, mada oni verovatno znaju sve o bolu i zadovoljstvu. Ali kad se oslobodite bola, osetite olakšanje – nema čoveka koji ne pomisli kako je život lep, kad nešto prestane da ga muči, tišti i boli, makar i u najbanalnijoj situaciji.
Bol povezuje ljude
To je onaj deo o saosećajnosti. Empatija, razumevanje i nagon da nekome pomognemo, da mu olakšamo, pružimo mu razumevanje i utehu, potiče od našeg iskustva sa bolom.
