Boni i Klajd – između romantike i kriminala

Boni i Klajd – između romantike i kriminala

Malo avanture u životu svakog pojedinca je ono o čemu mnogi sanjaju, pišu, snimaju. Avantura koja uliva strah, podiže nivo adrenalina, jednom rečju: uzbuđuje. Mnogi su bar jednom poželeli da im život bude malo manje monoton, da im se dogodi nešto što će im doneti uspeh, slavu, novac, nešto po čemu će ih drugi pamtiti. Danas vas vodimo kroz jednu takvu avanturu koja će nas vratiti u davnu 1934. godinu. Danas su junaci naše priče Boni i Klajd.

U rano jutro 23. maja 1934. godine, u blizini mesta Gibslend, u severoistočnoj Luizijani, šeštočlana potera krila se u grmlju iščekujući svoj “ulov”. U devet sati i petnaest minuta naišao je ukradeni sivi “ford V-8“ u kojima su bili njih dvoje. Ona je bila u crvenoj haljini, on u plavom odelu, sa šeširom na glavi. Za nepunih šesnaest sekundi na njih je ispaljeno 150 metaka. Tog jutra, na seoskom putu, neslavno je završio najslavniji par kriminalaca: Boni i Klajd. Njemu je bilo 25, njoj 24 godine. Tokom iduće tri decenije, njihova imena će preći u zaborav, iako će se s vremena na vreme pojaviti na stranicama petparačkih romana. Oživeće zahvaljujući Arturu Penu, autoru  filma “Boni i Klajd“ iz  1967, i glumcima Vorenu Bitiju i Fej Denavej.

O ovom slavnom odmetničkom paru, koji je s godinama postao deo nacionalnog folklora, napisano je i mnogo knjiga. Na 75. godišnjicu od njihovog krvavog kraja, pojavila se knjiga teksaškog novinara Džefa Gina koja definitivno razbija romantični mit koji se s godinama ispleo oko dvoje kriminalaca. U filmu Pena oni su okarakterisani kao dva glamurozna lika, dok Gin, u svom romanu “Go down together:  the true untold story of Bonnie and Clyde“, daje potpuno drugačiju sliku o njima. Po ovom autoru, nije bilo ni g od glamuroznosti u životima ovo dvoje odmetnika koji su odrasli u sirotinjskoj četvrti Dalasa. Spavali su u ukradenim automobilima ili na otvorenom, često mokri, prljavi i gladni. Pljačkali su radnje, benzinske pumpe, po neku banku, za tek nekoliko zgužvanih novčanica. Bili su prave “šeprtlje” u svom poslu, jedino u čemu su bili dobri bilo je ubijanje. Po podacima koje ima Gin, par je ubio 11 ljudi, uglavnom policajaca i skoro uvek u panici, a ne zato što su imali razrađen plan. Sve pustolovine Boni i Klajda, ističe Gin, bile bi čista burleska da nije bilo pravih žrtava. To što im je dve godine za redom pošlo za rukom da izmaknu pravdi, nije bilo zato što su bili sposobni i veoma bistri, nego iz prostog razloga što su teksaški policajci bili prilično nesposobni. Srećom, pa je bivši, veoma uporni teksaški rendžer uspeo da ih zaustavi.

Da bi uspeo da demonstrira na najbolji mogući način život najpoznatijih američkih odmetnika, Džef Gin je i sam prešao hiljade kilometara tragom Boni i Klajda. Njegova knjiga plod je velikog istraživačkog rada, proučavanja pisama, dnevnika, memoara, policijskih izveštaja, kao i dva neobjavljena rukopisa Klajdove majke i njegove sestre.  Junake ovog svog romana, Gin je postavio u istorijski koncept tridesetih, period ekonomske krize, kada su siromašni smatrali policajce i bankare svojim neprijateljima. Boni i Klajd su opisani kao tipični folk – junaci, prema kojima autor ne gaji simpatije, ali uspeva da ih, kroz pravi koncept i izbor novih, neobjavljenih detalja, donekle i objasni. Siromašni mladić, koji prvo krade piliće, onda automobile, pljačka banke i na kraju ubija, i devojka koja je sanjala uzbudljiv život, da bude slavna i bogata, koja je volela lepu odeću i brze automobile, postali su svetski mitovi. Svakog 23. maja, na hiljade ljudi iz Amerike i  sveta, okuplja se u Gibslendu, u kom se tradicionalno održava godišnji festival posvećen najpoznatijim teksaškim odmetnicima, Boni i Klajdu.


Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka.

Komentari