Ono što hoćemo da sakrijemo od drugih ili da uradimo bez mnogo priče i reklame, obično uključuje druge ljude, od kojih zahtevamo da budu diskretni.

Neki ljudi nisu u stanju da ispune taj zahtev, zato što im je hvalisanje duhovna hrana, a svaka akcija je prilika za hvalisanje. Vole da pričaju i prepričavaju i nemaju nikakav otklon u odnosu na ono što ne bi trebalo da ih zanima ili što drugi ne bi trebalo da znaju. Tražiti od takvih diskreciju, to je kao da očekujete da ćete se napiti vode iz razbijene čaše.

Većina ljudi razume da o nečemu treba da se ćuti ili da nekad treba da se ponašaju kao da nešto ne čuju i ne primećuju, da nekome ne bi bilo neprijatno. To što umeju da se ponašaju diskretno, ne znači da prvom prilikom neće prodati svu diskreciju za zadovoljstvo ogovoranja.

Malobrojni diskreciju jednostavno ne razumeju. Zato što su njihov život, njihovo mišljenje, osećanja i stanja poput knjige utisaka u Maksiju. Širom otvorena, svakom dostupna – za čitanje i upisivanje.

Oni će razumeti da vi imate potrebu za diskrecijom, ali vaše poveravanje će ih prilično opteretiti – moraće stalno da se preslišavaju da nešto negde slučajno ne lanu, da im ne izleti neko prepoznavanje tamo gde im je strogo naređeno da se prave ludi i zato će svim silama nastojati da zaborave šta im je povereno. I verovatno će uspeti u tome. Svesni svoje neadekvatne otvorenosti i čitljivosti i toga da njihovi bliski prijatelji ili partneri nisu takvi i da imaju za njihove pojmove čudna shvatanja o tome šta se ne govori i ne pokazuje, oni će se mnogo truditi da nikoga ne izdaju, iako sami uopšte ne vide tu izdaju u bilo čemu što bi rekli i učinili, a što im je zaprećeno da ne rade. Zato zaboravljaju. I to toliko, da se ponekad trgnu usred nekog razgovora u kome im je nešto poznato, pa napregnu vijuge i shvate da se tu vodi priča o onome što su oni svojim zaboravom čuvali namrtvo.

Oni ne umeju da budu diskretni, ali poznaju svoja ograničenja i ako od njih zahtevate da ćute ili da se u nekoj situaciji prave ludi i ne reaguju, učiniće to zbog vas i da znate da je to ogromna žrtva i veliki trud.

women1 05 Budi diskretan ne navalentan

Možemo da budemo diskretni sami za sebe koliko god možemo

Još ređi su oni koji su totalno diskretni u svemu, ne zato što su obdareni specifičnim talentom diskrecije, nego zato što ih ništa o drugim ljudima uopšte ne zanima i neće da se potrude ni da prenesu trač, ni da razjasne neku zabunu, jer to nije njihova stvar. Ovim carevima treba se pokloniti do zemlje, retki su to primerci potpunog poštenja, koje ima koren u potpunoj egocentričnosti. Oni prosto jedva trpe ljude i retko dolaze u situaciju da trpe takav naboj u odnosu na nekoga, da moraju o tome da pričaju. A kad progovore, načekaćete se dok vam objasne o čemu se tu tačno radi, jer će stalno dodavati još ponešto što vam nisu rekli. Ne zato što nemaju poverenja, nego što im je mrsko da pričaju.

Istinski diskretni ljudi nisu opterećeni informacijama. Njima mozak drugačije radi nego ekscentricima, prostacima, neposrednima i budalama. Oni umeju da vam pomognu da ne ispadnete budala, tako da je jedva i vama jasno da su vam pomogli. Znaju mirno da preuzmu stvari u svoje ruke i da delaju u nečije ime, bez ikakve zasluge, jer je takva situacija. Upozoriće vas da se u nekoj situaciji pripazite, da negde nešto istaknete, a nešto prećutite i to će uraditi opušteno, bez drame i velikih reči, tako da ćete se možda pitati šta su hteli da vam kažu, ali to je dovoljno da vas usmeri.

Talentovano diskretni su zlata vredni saradnici, prijatelji i pomoćnici.

Dobrodošli u svakom timu i u svakoj akciji.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

 

Editors choice