Kada ideja postaje greh, a umetnost zločin. Progonjeni, poniženi, stavljeni na stub srama i to samo zbog misli stavljenih na hartiju. Uprkos svim namerama da se zaborave, izbrišu iz istorije, izmeste iz stvarnosti, oni ne samo da su opstali, već su postali sinonim za hrabrost i smisao umetničkog stvaralaštva. Upoznajte književnike koji su proglašeni disidentima i njihova dela koja spadaju u najznačajnija izdanja svetske književnosti.

Satanski stihovi”, Salman Ruždi (Salman Rushdie)

Ruždijevo delo iz 1988. godine meta je mnogobrojnih kontroverzi. Islamski vernici su ga optužili za bogohuljenje i vređanje proroka Muhameda. Knjiga je zabranjena u Indiji, spaljivana u Velikoj Britaniji, a u islamskim zemljama širom sveta su organizovani protesti. U Japanu se dobija novčana kazna za prodaju “Satanskih stihova” na engleskom jeziku, a u Americi su pojedine knjižare povukle ovo delo iz prodaje zbog pretnji smrću. Ruždi se godinama krio zbog pretnji koje je dobijao u Velikoj Britaniji, a prevodioci ove knjige na turski i japanski su ubijeni. Čak su postojale i spekulacije da je iranski vođa obećao novčanu nagradu za Ruždijevo ubistvo, međutim, to je opovrgnula iranska vlast.

slika 138 Buntovnici svog vremena: Zabranjena literatura

Javno spaljivanje Ruždijeve knjige 1989. godine u Bradfordu

“Lolita”, Vladimir Nabokov (Владимир Набоков)

Kada je 1955. godine objavljena “Lolita”, mnogi su bili šokirani. Priča o ljubavno-seksualnom odnosu između odraslog muškarca i dvanaestogodišnje devojčice proglašena je najprljavijom knjigom ikada. Eksplicitni sadržaj i nemoralna tema uticali su da se ova knjiga proglasi pornografskim delom i bude zabranjena iste godine u kojoj je i objavljena. Jedna od zemalja koja je zabranila ovu knjigu je Francuska, dok je u Americi nesmetano distribuirana.

Slika 269 Buntovnici svog vremena: Zabranjena literatura

Nakon što je napisao “Lolitu” Nabokov je hteo da je spali

“Rakova obratnica”, Henri Miler (Henry Miller)

Reč je o autobiografskom delu iz 1934. godine. Knjiga je napisana u prvom licu i odnosi se na period piščevog života koji je proveo u Parizu. U to vreme Miler još nije bio poznat javnosti, a period u Parizu je proveo živeći kao boem. Mnogi su sa negodovanjem gledali na njegovu priču o seksualnim fantazijama i na jezik koji je obilovao opscenom leksikom.

Slika 355 Buntovnici svog vremena: Zabranjena literatura

U knjizi “Rakova obratnica” je opisana ljudska izopačenost

Životinjska farma, Džordž Orvel (George Orwell)

Satirična alegorija koja govori o životinjama koje su osvojile farmu, jedno je od najintrigantnijih dela svetske književnosti. Brilijantna i drska Orvelova kritika vlasti uzrokovala je neverovatne cenzure. U Americi je zabranjena odmah nakon što je objavljena 1945. godine, zbog kritikovanja Sovjetskog Saveza, a u Keniji je doživela istu sudbinu, jer se bavila temom korumpirane vlasti.

Slika 445 Buntovnici svog vremena: Zabranjena literatura

Ujedinjeni Arpaski Emirati su zabranili “Životinjsku farmu” zbog opisa svinja koji se kosi sa stanovištem koje propoveda islam

Plodovi Gneva”, Džon Stajnbek (John Steinbeck)

Reč je o epskoj hronici koja govori o grupi ljudi koja, usled siromaštva i bede, iz Oklahome dolazi u Kalifoniju. Ovo je najpoznatiji roman ovog američkog pisca, ali je isprva bio veoma loše prihvaćen od strane javnosti zbog iscrpnih, naturalističkih opisa ruralne sirotinje. Bio je zabranjivan širom Amerike, a organizovani su i javni protesti na kojima je sporna knjiga spaljivana. Ipak, kasnije je prepoznat značaj ovog dela, te je Stajnbek 1962. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Slika 538 Buntovnici svog vremena: Zabranjena literatura

Pisac je kasnije priznao da je knjiga zapravo prečišćena verzija onoga što se stvarno dešavalo

Ovo su samo neka od dela svetske književnosti koja su naišla na osudu javnosti. Mnoga druga izdanja su takođe zabranjivana, poput: “Frankenštajna”, “Meri Šeli”, “Dnevnika Ane Frank”, “Madam Bovari” Gustava Flobera (Gustave Flaubert), “Hrabri novi svet” Oldusa Hakslija (Aldous Huxley). Ove knjige i njihovi tvorci nisu prihvaćeni, najčešće iz političkih razloga, ali često i zbog ideja koje su se kosile sa religijskim, kulturnim i običajnim verovanjima određenih zajednica.

Ipak, neki od ovih razloga se danas čine gotovo smešnim i zabavnim, tako je na primer “Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola (Lewis Carroll) bila zabranjena u raznim delovima Kine 1931. godine, jer su se u njoj nalazile životinje koje govore. Vlasti su se bojale da će deca početi da se ponašaju prema životinjama kao prema ljudima.

Koliko su neke zabrane bezrazložne, a osude duboko lične i nepravedne, potvrdile su brojne nagrade i kasniji uspesi navedenih dela. Ipak, jedan mnogo vredniji dokaz vrednosti ovih knjiga leži u činjenici da su pronašle stalno mesto u istoriji svetske književnosti.


Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.

Editors choice