“Saro, ustaj, nemamo vremena, kasnimo, a treba stići kod svih na čajanke!”, užurbano viče meda Tedi sanjivoj devojčici s najviše police, dok ona polako otvara stare, požutele korice knjiga i izvlači se iz njih. Mala Sara Kej i njen plišani drugar, kojeg je dobila od Teodora Ruzvelta, napravili su plan da nas provedu kroz vreme Engleske, nemojte kasniti, tačno u 5h, u svakoj vremenskoj dimenziji. “Druže moj, prva lokacija nam je Hadrijanov zid! Znaš, pomoću njega u rimsko vreme, sprečeni su veliki prodori varavara na ovo tlo. Predstavljao je severozapadnu granicu Rimskog carstva. Sedi,uzmi kolačić, i zamisli legionare ovde! A poznata ti je legenda o kralju Arturu i vitezovima okruglog stola? Obožavala sam taj crtani film, znaš to je mit kojim su Englezi nastojali da svoje kraljevstvo prikažu legitimnim naslednikom Rima. Kralj Artur je bio rimski legionar, odan rimskom caru, koji je sa svojih “12 vitezova” odbranio Britaniju od najezde varvara, i postavio osnove engleskom kraljevstvu.”

London Eye Twilight April 2006 Čajanka kod Hadrijanovog zida

Engleska kao inspiracija

Tedi je zadivljeno gledao i zamišljao kako bi bilo da imaju mač istine – Eskalibur. Da li bi ga on mogao izući iz kamena? “Ne smemo zaboraviti i kralja Ričarda Lavlje Srce, po mitu o njemu nastala je priča o kralju Ričardu, Robin Hudu, a ti i ja smo oduvek voleli da isterujemo pravdu s najviših polica naše sobe! Kasnije moramo i do Viktorijanskog doba. Tada su se nosile divne haljine i pio najbolji engleski čaj. Inače, bio je to vrhunac moći Velike Britanije. Period je dobio naziv po vladavini kraljice Aleksandrine Viktorije, kraljica Ujedinjenog Kraljevstva od 1837. godine, carica Indije od 1876. godine. Njena vladavina trajala je 63 godine što je čini najduže vladajućim britanskim monarhom. Viktorijansko doba je obeleženo ekonomskim i tehnološkim napretkom Ujedinjenog Kraljevstva, društvenim promenama i vrhuncem industrijske revolucije. Za vreme Viktorijine vladavine britansko carstvo je postalo vodeća svetska sila.”

Čuje se neko neprijatno kašljucanje i jak srk čaja, Tedi se nadurio: “Čarls Dikens se ne bi složio! On je u svojim romanima o Oliveru Tvistu i u “Božićnoj priči” prikazao kritiku tadašnjeg viktorijanskog društva!”, “Jeste medo, al’ nemamo sad vremena, čeka nas Džejn Ostin, moramo objasniti gospodinu Darsiju da mora prevazići klasne razlike i slušati svoje srce u “Gordosti i predrasudama”. Ups, zaboravili smo čika Šekspira, moramo otići i do njegovog Glob teatra na čaj, treba ubediti onu ludu dečurliju Romea i Juliju da se ne ubijaju već bore za ljubav.” Ustaje meda i dobacuje: “Uh, koliko čajanki i pisaca, mada jedva čekam da skoknemo kod Danijela Defoa, hoću da mi što bolje dočara priču o Rombinzonu Krusou. Naravno, i kod Sir Artura Konana Dojla, možda ima neke nove tajne priče Šerloka Homsa, a moram priupitati i Džoan Rouling da li je ono stvarno kraj Hari Potera, il’ možda ti i ja možemo nastaviti magiju?”.

“Medo, mašta može svašta. Vidiš da smo se toliko istorijsko-kulturnog čaja napili, da slobodno možemo polako da se vratimo na vrh police. Samo, kako izbeći kraljicu Elizabetu? Hmm, ’ajmo i do nje, da se Veličanstvo ne uvredi. Ipak smo bili gosti na Olimpijskim igrama 2012. godine!”

Jovana Mrkić

Jovana, čestitamo na osvojenoj nagradi. Redakcija će te kontaktirati na e-mail.

Editors choice