Šarl Moris (Charles Morris) je za Klodel (Camille Claudel) rekao: “Talenat Kamij Klodel je istovremeno i sramota i sjaj naše zemlje.”
Nedavno otkriven život i talenat Kamij Klodel, koji je ostao u senci Ogista Rodena (Auguste Rodin), njenog brata Pola Klodela (Paul Clodel) i čitave Francuske, prikazuje svetsku istoriju koja je doprinela siromaštvu ženskog stvaralaštva do XIX veka. Naime, u vreme kada su samo muškarci imali pravo glasa, što samim tim uslovljavalo i pravo na sve ostalo, žena je ostajala na margini, u kući ili na ulici. Taj scenario dogodio se i izuzetno nadarenoj vajarki, čiji je život rasvetlio Žak Kasar (Jacques Cassar) u knjizi “Slučaj Kamij Klodel”.
Rođena je 8. decembra 1864. u Francuskoj, u porodici zamršenih odnosa. Nepodržavanje sa majčine strane i uvažavanja sa očeve doprinelo je da vajarka izađe iz sopstvene senke i pokuša da uspe na umetničkoj sceni. Bila je vrlo svesna svog dara, učila je od svih, ali i mimo svih. Godine 1884. počela je da radi za Rodena. Pisma iz tog perioda pokazuju da je bila odvažna, poletna i srećna što će učiti od njega. Između njih dogodila se ljubav, koja će trajati deset godina, ali joj je ta veza donela i mnoge brodolome, među kojima su i abortus, napad njegove nevenčane žene Roze Bere (Rose Beuret), sa kojom je imao sina…
Kamij je posle toga odlučila da ga ostavi i da se posveti svom samostalnom radu. Osuđena od svih zbog vanbračne zajednice sa Rodenom, postala je hirovita i šizofrenična. Posle veoma rđavih ocena kritike odlučuje se na otuđenost, zbog čega će je svi zaboraviti. Dugo je sama boravila na Burbonskom keju, što je izazivalo negodovanje kako komšija, tako i porodice. Majka i brat (Pol Klodel), koji je postao poznati diplomata i književnik, odlučuju da je pošalju u duševnu bolnicu, gde je ostala trideset godina. Brat ju je posetio samo nekoliko puta, a majka nijednom. U pismima koja je slala molila je za izbavljenje i shvatanje njene sudbine. Međutim, to niko nije uvažio. Umrla je 19. oktobra 1943. godine u psihijatrijskoj bolnici. Niko od njene porodice nije se pojavio na sahrani.
Kamij Klodel
Počeci
Skulptura koja se nalazi u muzeju D'Orsej u Parizu
Naziv ove skulpture je nepoznat, kao i godina nastanka
"Valcer"
“Čovek koji se saginje”
"Vertumnus i Pomona"
Kustoskinja Veronike Matiusi (Veronique Mattiussi), u čijoj su galeriji prikazane njene skulpture, o izložbi je rekla: “Bilo bi nedolično i ograničeno zanemariti uticaj Rodena na njen rad i život, usko povezan sa poznatim učiteljem, uzorom i čovekom koga je najviše volela i cenila. Međutim, retrospektiva donosi nove sadržaje i tragove ove nesvakidašnje žene, znalački uključene u sva napredna kretanja i zbivanja, poput japonizma ili Nove umetnosti.”
Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.
