Čarolija sitnica

Čarolija sitnica

strana 1 od 2

Ponedeljak. Za mnoge početak radne nedelje, ponovnog buđenja za školu, fakultet, posao. I tako iznova i iznova… brzim hodom do petka. Vikend je rezervisan za odmor i uživanje, a onda usledi opet ponedeljak. Između ponedeljka i petka gotovo da se ništa ne dogodi. Trčimo za autobusom, žurimo da završimo započete poslove, ispijamo kafu na brzinu, jedemo brzu hranu. Uleti u taj ustaljeni tok pokoja emocija, pokoji osmeh, pokoji zagrljaj… onako u prolazu. U tom prolazu nema mesta za sitna zadovoljstva, za one male stvari koje nas čine srećnim, za sitnice koje oblikuju život i koje lako pamtimo.

Momo Kapor je jednom rekao da bi u sledećem životu voleo da bude ponedeljak: “Volim ponedeljak, stvarno. Tad počinje svet”. I zaista, svakog ponedeljka osećamo kao da nešto radimo iz početka. Za mnoge je taj početak večiti, a za neke je ponedeljak poseban. Moj ponedeljak je moj neradni dan. Tada ne kuvam, ne čistim, ne uključujem mašinu za pranje veša, kako ne bih poremetila zvuke Mog ponedeljka. Izležavam se u mirisnoj posteljini. Čekam leto. Pijem kafu iz omiljene tufnaste šolje, onako lagano srčem, jer me niko ne čuje. I ja ne čujem nikog. Samo uživam u miru i muzici koja mi se tog dana sluša. Nekad se trudim da razumem note džez muzike, a nekada simboliku narodnjačkih stihova. Smejem se dok prelistavam stare fotografije ili dnevnike. Sećam se svake ljubavi za koju sam mislila da je njen zagrljaj onaj pravi.

Šoljica kafe Čarolija sitnica

Za uživanje je nekada potrebno tako malo

Šetam ulicama grada, posećujem ona skrivena mesta za koje pomislim da zna samo par ljudi. Osluškujem Beograd, sudar dveju reka i nebo koje miriše na kišu. Naručim palačinku sa nutelom i višnjama i dugo oblizujem rubove svojih usana. Ponedeljak je, koga briga za kalorije! Posmatram dvoje sedih ljudi kako se drže za ruke. Njihovi osmesi se probijaju kroz bore. Pozdravim taj savršeni par koji ne zna za godine i kažem im: “Volela bih da jednog dana budem kao vi. Da imam nekog ko će me voleti sve te godine”. Starica je na trenutak pustila ruku za koju se čvrsto drži gotovo svu večnost i prošaputala mi je: “Sitnice i detalji, draga, u tome je jedini trik!”