Čekajući hvala i izvini

Čekajući hvala i izvini

Svoj si jedini dužnik – zapamti to.

I kada ti drugi ostanu dužni, seti se kako si baš ti dozvolio da tako bude.

Čovek ipak, i uvek, jedino duguje samom sebi.

Dužan si da dostigneš sreću, nesreća nije tvoje pravo – premda često, ako ne i svakodnevno, srećem nesrećne. I takvi su, jer ne znaju šta je sreća – jer je traže tamo gde je nije; izvan sebe.

A, onda, na toj stazi života satkanoj od života samih, ponekad sretnem napaćene i napojene besmislom.

Eno ih, na nekom uzanom prolazu stoje, stisnuti prostranstvom muke, čekaju hvala i izvini. Čekaju ono što im, tako misle, pripada. I pripada im. Ali je sve to iščekivanje besmisleno; ne jer je uzaludno, ne zato što su svoj život sveli na čekanje samo – već zato što veruju kako je pokretač njihovih života tuđa reč. A, ponajviše jer ne znaju da smo sami sebi jedini dužnici.

To hvala i izvini koje očekuješ od drugih treba od sebe da čuješ.

Stajalište zvano hvala i izvini2 Čekajući hvala i izvini

Stajalište zvano hvala i izvini

Odgovoran si za sve što ti niz život dođe, ostane, ili prođe. Ti si svoja vrata drugima otvarao, pridržavao ih ljutim i nemarnim prolaznicima, širom ih držao otvorena u slučaju da neko poželi da se vrati, ti si na tom pragu svog života i odlučio da čamiš, da nejak stojiš i sebe trošiš svojim pustim uverenjem da ti nemarni prolaznik duguje štošta. Ti, ti, koji si zaboravio na sebe radi sebe, ti koji si odlutao od sebe verujući da ćeš se u onome koji je otišao jednom, ako se vrati, pronaći – ti si nesrećan, ti si nesreća i sebi i svakom ko nadalje do tebe stigne.

Te oči koje jutrom bezvoljan širiš, to srce koje ti čekanjem sve više biva nemo – te oči otvori u sebi. Zahvali se sebi, sebi i oprosti.

Rekoh ti, odgovoran si u potpunosti za sve što ti niz život proteče. I kada je krivica tuđa, kada se po tebi naniže koža nepravde, ni onda ne zaboravi svoj udeo u svemu tome.

Daj sebi prostora u kome ćeš da odboliš – ali, ne one koji su ti ublatili život, odboli sebe u svemu učinjenom. Ne boj se suza; jer dok teku, i tvoj život zajedno sa njima teče – nastavlja se. No, ne čekaj ono što ti pripada, da plane i potpali ugašeni plamen tvog života, ne čekaj ga iz usta onih zbog kojih si sebi dozvolio da zgasneš. Nije to hvala i izvini na njima; i oni ga, kao i ti, jedino duguju sebi.


Elena Ederlezi