Sigurno poznajete parove u kojima je jedan divno biće, a drugi aždaja. Mnogo takvih ostane zajedno čitavog života, a svi lepo vide da aždaja pije krv ovom koji sve stoički podnosi i ne prima se mnogo. Navikao je, saživeo se. Pa celog života voli i trpi budalu.
I svi se pitaju šta li je on bogu zgrešio, a ako poznaju koncept karme, onda se i ne pitaju mnogo.
Psihologija ima objašnjenje o uticaju dominantnog roditelja na izbor partnera, što prilično pije vodu, kad pogledate svoje odnose i svoje roditelje. Ako vam se večito kače slabići i budale, da ih nosate okolo dok vam ne dosadi i da se, čak i kad vam dosadi, pitate da li ste učinili sve što ste mogli, onda pogledajte svoje roditelje i prepoznajte zagonetnu ličnost – osoba A, ili osoba B (Kviskoteka, btw, bilo nekoć na Jugoslavenskoj televiziji).
Ako je vaš dominantni roditelj bio onaj koji rešava probleme, a ne onaj koji ih stvara, onda verovatno imate podnošljivog partnera, na koga se oslanjate.
Da li ste, u tom slučaju, vi idiot koga neko na leđima vuče kroz život?
Ne znam kako to da promenite, ako vam je definitivno dosadilo. Možda tako što ćete prvo otkriti ko je ko od vas dvoje.
Vredi razmotriti sve opcije, jer ako celog života volite idiota, nema nikakvih smetnji da volite i sami sebe, iako ste kreten.
Moram na ovom mestu da se setim preslatkog De Mela (Antoni De Melo), koji u “Buđenju” kaže, između ostalog, kako šizi od onih poruka ja sam OK, ti si OK i kako će jednog dana napisati knjigu “Ja sam magarac, ti si magarac”, koju nije stigao da napiše, ali možda ću ja stići.
Ili vi.
A kad sam magarac, često imam samo jednu dilemu.
Da li da njačem, ili da plačem?
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
