Četvrtak sa Dunjom: Dunja i Admir, drugari, šta fali?

Četvrtak sa Dunjom: Dunja i Admir, drugari, šta fali?

Baš sam jedva čekala da vam kažem da sam dobila kuče, malog pekinezera, i da sam mu dala ime Trućko! To je možda malo neobično i smešno ime, ali meni se sviđa, smislila sam ga od one reči “truć” što se kaže kad se čuje da nešto trućka, e, pa meni je tako nešto trućnulo, pa sam smislila ime Trućko. Kad ga izvedemo napolje, ja ga onda glasno zovem po imenu, a ljudi što prolaze pored nas ga samo gledaju i smeju se. Smešno im je, a smešno je i meni, čak i Trućko laje k’o da se smeje! Sad imam dva psa, al’ samo Bobija mogu da nosim u školu, jer je plišan, pa može, a Trućku se u školi ionako ne bi dopalo da bude. Zato on nek’ sedi kod kuće.

Sad ću da vam ispričam za jednog dečaka u mom razredu. On se zove Admir, i on je mali Rom. Druga deca za njega govore da je Ciganin, a ja odmah znam da oni tako hoće da mu se narugaju. Mene su mama i tata naučili da nikad tako ne kažem, zato što je to nepristojno. Rekli su mi da ljude kao što je Admir treba da zovem Romi, jer je to tačno ime za njihov narod, i rekli su mi da su oni ljudi isti k’o i svi drugi, i da je Admir isti k’o i ja, i da treba da se družim sa njim kao i sa ostalom decom.

Slika Četvrtak sa Dunjom: Dunja i Admir, drugari, šta fali?

Meni su rekli da je Admir isti k’o i ja

Ja znam da Admir uvek sedi sam u klupi skroz do zida, ne zato što tako hoće, nego što niko neće da sedi pored njega. Napolju u dvorištu kad je odmor, on se šetka okolo kao da nešto traži, ali ja mislim da on hoće tako da izgleda zauzeto, da se ne bi videlo da je tužan i da nema s kim da stoji i da priča. Nekad mislim i da ne donese užinu u školu, ali to niko drugi ne primeti, jer ih je baš briga. Mnogi ni ne znaju kako se on tačno zove, a čula sam ih kako pričaju za njega da se nikad ne kupa i da živi u kartonskoj kutiji koju je njegov tata našao u kontejneru. Nikad im ne verujem, jer znam da lažu, zato što ne znaju ništa o njemu. A čak i da je to istina, ja mislim da to ništa nije važno!

Ja mislim da ako je Admir isti k’o i ja, onda treba da mu dam jednu jabuku, jer uvek imam dve, i da treba da mu pozajmim pola svojih bojica kad treba da se crta ako on nema svoje. Treba i da pričam sa njim na odmoru, da se ne bi osećao tužno, a od sutra ćemo Bobi i ja da sedimo pored njega, baš da pokažemo drugoj deci kako je Admir isti k’o i mi ostali!

Prethodne tekstove iz serijala “Četvrtak sa Dunjom” možete pogledati ovde.


Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada, sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.