Dobila sam lepu, šarenu torbu na točkiće, da u njoj vozim svoje stvari u školu. Imam svoje knjige za učenje, imam i sveske, olovke, bojice i flomastere, gumice, jedan mali lenjir, crvene papiriće, maramice, šnalice, bombone, žvake, i još ponešto slatko. Imam i pribor za pravljenje balončića od sapunice, neke moje crteže, kutiju sa užinom, džemper ako zahladi i psa Bobija. Bobi je plišani pas, tako da ga puštaju sa mnom u školu. Sve to imam u torbi!

U školi imam ormarić koji unutra smrdi na nešto ružno! Zato ja sve uvek držim u torbi, i vozam svaki dan od kuće do škole, i nazad. Teško mi je malo da vučem torbu, ali kad ne mogu nikako da je vežem za biciklo, moram da je vučem.  U školu me vodi mama, nekad i tata, a mogla bih i sama da idem, jer nije daleko, samo idem pravo i onda kad dođem do crvene zgrade, odmah tu pored je škola. Nije loša, ima veliko dvorište sa travom i drvećem. Unutra su beli i roze zidovi, ima puno slika i nekih postera. U učionici, Bobi i ja sedimo u drugom redu pored prozora. Meni je malo neobično da samo tako sedim, ali uvek ima nešto da se radi i mora da se pazi šta učiteljica priča, pa nije toliko dosadno, a Bobi je plišani pas, on je navikao. Učiteljica se zove Eva, a mi je zovemo isto tako, Eva. Ima nas sigurno preko desetoro dece u odeljenju, možda i dva puta po desetoro, ali ja sam najlepša od svih, to kaže i jedan Uroš što sedi pozadi, ali mene baš briga za njega!

Slika 148 Četvrtak sa Dunjom: Dunja i Bobi prvi put u školi

Još uvek desnom rukom pišem k'o i levom

Ne sviđa mi se kad mi kažu da sam đak! To zvuči k’o nešto ružno, a i ja ne volim slovo “Ѣ”, jer izgleda glupavo, a i teško se piše. Ima jedan Đorđe, on će celog života morati da piše slovo “Ѣ”, jer mu tako počinje ime. Baš je to bezveze!

Sad još uvek ne učimo ništa posebno, nego se upoznajemo i družimo. Učiteljica nam nije rekla kada ćemo da učimo kako se prave silikonske sise i zašto su sve bebe ćelave, a to bi baš bilo lepo da znamo!

Volela bih kada bi neke dečake njihove mame kupale svakog dana. Mirisali bi mnogo lepše.


Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada, sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.

Editors choice