Četvrtak sa Dunjom: Što nosiš naočare kad nisi pametan?

Četvrtak sa Dunjom: Što nosiš naočare kad nisi pametan?

Jesen je jedno godišnje doba kad ja volim da hodam po opalom žutom lišću. Žao mi je lišća što je otpalo sa drveta, a žao mi je i drveta što su mu sada grane gole, ali mi se sviđa malo kako suvi listovi šuškaju kad gazim po njima. Svakog dana usput ponesem po nekoliko velikih listova kući da ih zalepim u svesku, a nađem tu i tamo i šišarke, žirove i kestenje, pa ponesem i njih. Žirovi su baš neobični jer svi imaju kapice, koje im ja skinem, pa ih obojim da izgledaju još lepše, a onda se uvek zbunim, jer zaboravim koja je kapica od kog žira. Svaki žir ima drugačiju glavu, pa ne može da mu se stavi bilo koja kapica, nego mora baš ona njegova sa kojom je izrastao.

Eto, zato ja volim kad je jesen, jer nam onda priroda da sve to, i možeš da se igraš sa svačim što padne sa drveta. Ponekad vidim da sa nekog drveta visi kesa iz prodavnice, i znam da se to desilo zbog nekulture nekih ljudi koji su tu kesu bacili na zemlju, pa ju je vetar popeo gore na drvo. Ja mislim da drvetu smeta ta kesa, jer je i drvo jedna vrsta živog bića, i bude mi žao zbog toga. Meni bi smetalo kad bi mi kesa visila oko ruke, sigurno onda smeta i drvetu.

naslovna70 Četvrtak sa Dunjom: Što nosiš naočare kad nisi pametan?

U jesen volim da hodam po opalom lišću

Kod nas u odeljenju ima jedan Filip, on nosi naočare, ali nije mnogo pametan. Nije ni nešto ružan, ali se stalno pravi da je neki važan, pa me nervira zbog toga. Setila sam se sad njega dok sam mislila na ono drvo sa kesom na grani, jer se isto tako tužno osećam i kad vidim tog Filipa. Žao mi ga bude k’o i drveta. Nikad ne zna da se lepo obuče, nego svaki put pobrka boje k’o da je iz cirkusa, pa ne mogu ni da gledam u njega zato što se šareni. A on je rekao nekima kako ja gledam u njega, zato što mislim da je lep! E pa, malo sutra to mislim! Ja mislim da je i on budala isto kao što su i svi drugi dečaci u mojoj učionici! Džabe mu je i što nosi naočare, kad se vidi da nije pametan. On će kad poraste sigurno da baca kese po zemlji i da prlja prirodu, i što bih ja onda želela da gledam u njega i da mislim da je lep? I Bobi misli da bi to bilo bezveze, da se ja zagledam u nekog takvog.

Izvori fotografija: weheartit.com

Prethodne tekstove iz serijala “Četvrtak sa Dunjom” možete pogledati ovde.


Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada, sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.