Cice, zlice i veštačke trepavice

Cice, zlice i veštačke trepavice

U malom stanu na devetom spratu pokušavam da nađem slobodnu sobu. Preskačem prazne flaše, pijane ljude i lepljive barice piva, vina, viskija i koka-kole. Pod cipelom zakrckaju kokice. Proveravam telefon – nekoliko poruka od drugarica, mame i jednog Baš Upornog Lika. Mt:s mi javlja koliko imam propuštenih poziva. Bilo bi divno kada bi postojao operater koji bi mi svakog prvog dana nakon dočeka javljao koliko sam imala propuštenih prilika. “Poštovana Ta i Ta, u protekloj godini propustili ste devet dobrih žurki, tri sjajna putovanja, 11 frajera, četiri kvalitetna seksa i osam prilika da naučite nešto novo. Srećna Vam srpska Nova godina i ne zaboravite da lajkujete našu Facebook stranicu!”

Hvatam se za kvaku, ali odmah puštam – Anja i Marko su tamo od ponoći. Ulazim u drugu sobu, ali tamo spavaju Bane i Sofija. Spavaju, bukvalno, izjebali su se odavno. Bane mljacne u snu i zagrli Sofku. Baš su mi slatki. Idemo dalje, ostala je još jedna soba. Bingo! Jeste da mi stopala vise, da nemam jastuk i da me federi bodu u leđa, ali krevet je krevet. U sobi je mrak. Oseća se ustajali miris ćebeta i još uvek svež kreč sa zidova – ova soba je do skoro bila terasa. Zatvaram oči. Čžvrljrssš… Sve mi se vrti – za ringišpil u glavi mogu zahvaliti litri belog vina. Otvaram oči, sada priviknute na mrak – u sobi se nalazi samo pretrpana komoda i prašnjav sto.

Ja sam Ta i Ta, imam toliko i toliko godina, živim u Beogradu, i sada sa drugarima slavim doček srpske 2012. Većina tih drugara je pijana, ili spava, ili i jedno i drugo.

Vanja se nije javio da čestita. Nije ni Nenad. Sada, u ovom trenutku, obojica su u Novom Sadu. Nisam ni očekivala poruku, iskreno. Mada, bilo bi lepo da su poslali. Neće ni poslati. Nema veze.

Straja se olešio još pre nego što je došao. Uzeo je Anjinu cipelu i stavio je na glavu. Sad je ljubi, cipelu. Anja se pravi da ne vidi. Najradije bi sad otišla sa njim napolje i šetala cele noći. Možda bi se i skinuli na sred ulice. Straja je klošar. Anja voli klošare. I Danica voli klošare. Daca se letos zaljubila u lika samo zato što joj je rekao: “Ja imam 26 godina i ja sam bednik.” Straju znam oko godinu dana, i nikada ga nisam videla treznog. Anja voli Mareta, ali Straja je klošar. Kao kad biste rekli: “On stvarno voli svoju devojku, ali ona druga je kučka.” Dragi moji, klošari na nas ostavljaju vrlo sličan efekat kao na vas kučke. Ne bismo se udale za njih, ne bismo finog i pametnog dečka menjale za njega (uglavnom), ali ćemo celog života biti zaljubljene u jednog. Ili dva. A i kako da ne budemo? Koja devojka može odoleti liku koji za sebe kaže da je bednik? Ne onako patetično, nego u stilu: “Bednik sam i biću bednik, i boli me kurac što sam bednik!”

Anja ne veruje u prevaru. “Prevara”, kaže, “ne postoji. Ako on ne zna ništa, i ako tebe posle toga boli uvo, mislim, budete zajedno jednom-dvaput i ćao, šta je tu loše? Eee, al’ ako se zaljubiš, to je onda kurac…” Sofija se s tim uopšte ne slaže. Ta ne bi prevarila Baneta ni u… okej, u snu ga je prevarila. Više puta, zapravo. Jebiga, ipak je bila zaljubljena u Mačka tri godine, a on se tutuleban sad setio da je zove, kad ima dugu vezu i sve. Ali Sofka je karakter, za to joj skidam kapu. Ja uopšte nisam. Mislim, varala sam i nisam varala, i varali su me i nisu me varali, ali ne razmišljam toliko o tome. Nije mi bitno nekako.

Odlepljujem veštačke trepavice. Za koga li sam se spremala kad sam znala da će tu biti samo drugari? Nova haljina, nove čarape… Čarape sam odmah pocepala, jebiga, nikad nisam bila naročito ženstvena. Mislim da ću celog života patiti što ne mogu stojeći da piškim i naglas podrigujem u društvu. Mada, ni za šta na svetu ne bih menjala trač partije uz kafu, frizere, manikire, kremice, šljokice, mašnice… I onu neprevaziđenu žensku sujetu, jedinu svoju manu koje se nikad ne bih odrekla. Sećam se polutreznog razgovora sa Anjom, u wc-u pre neki dan:

- A brate, ne bih ja mogla da prevarim Mareta, ne sa njim…

- Znam.

- Mislim, Mare bi to saznao, sto posto, a znaš šta on misli o prevari, i šta misli o MENI…

- Znam.

- Kako bih mu pala u očima, pa ne bi progovorio reč jednu sa mnom više, ne bi, ne bi…

- Anja…

- Kako on da ne misli o meni da sam dobra, da sam fiiina, slatka…

- Anja!

- …da sam ja njegova Anjica, pametna, najlepša, najbolja…

- ANJA!!!

- A?

- Jesi ti svesna da to nije ljubav nego tvoja sujeta?

- Pa da.

- I?

- Pa ništa. Njemu sam ja najbolja, i ima da budem najbolja.

- Okej.

- E, gladna sam.

- Aj jedemo nešto?

- Aj.

I taj Vanja, recimo. Nestane tako na mesec-dva, u zemlju propadne, ne čujemo se, i ja taman pomislim da sam kul, kad ono međutim – pojavi se tako niotkuda, samo pošalje dve-tri poruke, i ajmo Jovo nanovo. Ima ga i nema taman koliko treba. On je jedan od onih likova sa kojim nemate apsolutno ništa zajedničko, ali vas nešto vuče njemu opet i opet… Znate da je kreten, da mu je ego veličine Jupitera, ali i vaš je tu negde. To je borba dve sujete. Vrlo slično zaljubljenosti, osim što nije, a na kraju ćete u svakom slučaju vi biti na gubitku. Mislila sam da će me Nenad izvući iz tog ludila, ali kako fin, normalan i simpatičan dečko kome se sviđate može da parira arogantnom kretenu, koji ima devojku, ali vas ne ostavlja na miru? Nisam ja glupa, samo tako, malo… malo sam žena. Ako želite psihotičnu kučku, koja ima blagi OCD, luta po kući u tri ujutru i kao Pacman jede sve pred sobom, ali zato sprema palačinke i kupuje karton piva pred finale Lige šampiona, našli ste je. Ako ste pritom arogantni, samouvereni, inteligentni, drski, i na bilo koji način meni nedostupni, osvojili ste me.

Ovo sam sasvim slučajno napisala ja, Ta i Ta. Mogla je najopuštenije da napiše neka druga psihotična kučka, izgledalo bi vrlo slično. Jer uvek ima neki Kreten, neki Fin Lik, neke Nenormalne Drugarice bez kojih ne biste mogle ni dva dana, i njihovi ljubavni jadi kada vam dopizde razni Vanje, Straje i Mačkovi.

Srećna vam srpska Nova godina i ne zaboravite da lajkujete našu Facebook stranicu!


Teodora Orestijević je srednjoškolka koja uvek kasni, podsetnik i planer piše po dlanovima i retko skida osmeh sa lica. Obožava mirise, sove i nebo. Ljude ne razume ali ih voli, one voljive možda i previše. Razmišljač, skupljač mudrih misli, pisač, ako ikada pobedi vreme, možda i knjigopisač!