Cigla u glavi: Jedna strašna godina

Cigla u glavi: Jedna strašna godina

I sad kad već stabilno gazim 2013. (a to znači – ne promašujem kad beležim datum, za šta mi realno treba nekoliko dana prakse), hoću da odam poštu onoj prošloj i svemu što se u njoj završilo, nastavilo i započelo. Uz nekoliko ultimativnih pesmica.

Mojim bivšim ljubavnicima: O, bili ste na visini. Suočili ste me sa tako mnogo ograničavanja, nedavanja, odustajanja i nemanja. Nisam do sada iskusila toliko nečega, što se za tako kratko vreme pretvorilo u ništa. Ne zameram vam što ste me ostavili, to je tako razumljivo. Ono što mi je teško da shvatim jeste kako ste uopšte i pet minuta mogli da provedete uz mene, braneći se od mene. Čuvajući se od prepuštanja, od bola, od radosti. U svojim osećanjima prema vama bila sam sama i začuđena. Da ja, toliko kao vi, nisam znala šta ću sa mnom, ne bih sebe trpela nikoliko. Nisam saznala šta je za vas ljubav. A nisam uspela ni da vam dočaram šta je za mene. Ili možda jesam, pa baš zato…

Mojim sestrama i prijateljicama: Volim vas i grlim. Onu pokojnu samo u snovima. Njeno mesto je prazno, ali svojim odsustvom krug poverenja nije ni narušila, ni prekinula. Zbog nje, vas žive još više volim i grlim. Zato što, kad vas pustim, ne mogu da znam hoću li vas opet dotaći. Molila bih vas da budete žive svakog dana, kad bih bila u stanju da i sama ispunim tu molbu. Ovako, obećavam da ću svakog dana dok sam živa, biti 100 odsto živa i milovaću vas svojim mislima. Od vas očekujem isto.

Mojim prijateljima: Oh, muškarci. Volim vas i ne računam na vas baš mnogo. Vi slobodno računajte na mene. Ima među vama onih koji su bili moji momci odavno i stekli moju doživotnu lojalnost i poštovanje. I to su jedina prava muška prijateljstva koja imam. I na koja računam. Takođe, ima među vama onih koji su me zaprepastili svojom podrškom i lojalnošću, bez ikakvog opravdanja u prisnom prijateljstvu i ljubavi. Zahvalna sam i presrećna što postojite.

Mnogobrojnoj meni: Znam dobro sva svoja lica i njihove uloge. Ove godine su više nego ikada, ne samo dala sve od sebe da se drže svojih rola, već su i pisala tekstove i scenarija u kojima će najbolje doći do izražaja. Sva moja lica radila su za mene, odano i požrtvovano. Svako se izrazilo, preslažući moje crte u osmehe, mrštenja, grimase, živo prenoseći svoju poruku, za mene i za druge. Naročito su se dobro pokazala u situacijama delovanja pod emotivnim pritiskom. I desetka za umjetnički dojam.

Budućim ljubavnicima: Jedva čekam. Koliko sam prošle godine intenzivno osećala da je vreme jedino što nemam, toliko sada imam sve predstojeće vreme za sve novo što osećam da će doći, što priželjkujem i prizivam. Biće najbolje.

Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.