Znala sam imena za svoju decu još sa 13, 14 godina, dakle jedno dve decenije pre nego što su se rodila. Toliko mi je bilo važno. Svaka reč je ime. Sve se nekako zove. I priziva. Ja sam verovatno prizvala svoju decu, spremivši imena za njih. Samo je trebalo da dođu i da ih ponesu. Reči molitve, mantre, obredne reči, kletve i zakletve. Psovke. Ljubavne reči. Sve su reči čarobne. Sve su čini, kojima se nešto pretvara u nešto. Bodeži kojima se ranjava i ubija. Melemi na ranu. Otrovne reči u nečije ime. Ideologije. Religije. U ime ljubavi?

“Ne mogu više.”

Kad odgurnete tanjir posle ovih reči, niko nije uznemiren, osim vašeg stomaka.

Kad ih izgovorite u ljubavnom zagrljaju, verovatno sledi strastveni finiš.

A ako ih prošapućete gledajući u pod ili u ruke prekrštene na krilu, to znači suze, bol, prekid. Možda ćete ostaviti nekog, a možda ćete ostaviti sve.

Onog ko ne može više, još samo malo moranja toga što ne može, može ubiti.

Ne mogu više je predznak kraja.

Solea Colex, to vam je jedno umetničko ime. Neki ljudi od rođenja nose svoja umetnička imena, a neki moraju da ih izmisle. Prozvati sam sebe umetničkim imenom, predznak je ostvarenja snova. Umetničko ime priziva dramu, stvaranje, izgaranje. Opasni su to snovi. Mislite li da je Madona (Madonna) znala šta priziva svojim umetničkim imenom? Ja mislim da je znala.

“Ljubavi!” To često govorim. Deci, prijateljicama, muškarcima. Da označim njihovo mesto u mom životu, da ih dozovem i odam počast. Tako prizivam ljubav. I odazivam se, kad god neko kaže ljubavi. Možda je to, u stvari, moje pravo ime. Ne čujem ga onoliko često koliko ga izgovaram i zapisujem, ali sva zasvetlim kad me neko pozove mojim pravim imenom.

A možda je to, prosto, jedino pravo ime. Sve ostalo su nadimci.

Mama, to je dobar nadimak ljubavi. I kad neki glas tako pozove, svaka mama u blizini se odaziva. Osvrće se, makar diskretno, da proveri da li to nju zovu. Ili se brzo preslišava u sebi, gde su verovatno ovog trenutka oni koji polažu pravo na taj zapovedni nadimak, kome se srce već odazvalo, iako se možda nije okrenula, jer zna sigurno da to neko zove neku drugu mamu.

Oh, ima još mnogo ljubavi koje nose neke dobre nadimke. I to je sjajno. Ja volim prisvojni nadimak moja.

Naročito ako iza njega ide jedino pravo ime.

Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice