Cigla u glavi: Podmladak

Cigla u glavi: Podmladak

Ekipa funkcioniše kao porodica. Ako imaš podmladak, on raste, napreduje i prevazilazi krug udobnosti i zaštite. Ekipa bez podmlatka je možda zadovoljna sobom, ali nema tu snagu proboja ka budućnosti. Matora ekipa je dužna da odgaji podmladak. Dužnija nego par da odgaji decu. Jer ako nemate klince koji će otkrivati muziku koju ste vi otkrivali pre 100 godina i koji će u vama gledati kul matorce, onda niste… Kul matorci. I ne treba izgubiti iz vida večite kul pesme, koje podmladak besomučno obrađuje već sto godina.

Kao i svi stvarno kul matorci, ja u ekipi imam, osim dragocenog podmlatka, i svoje rođeno dete. Ona je sa 13 godina najmlađa, ostali su punoletni. U njenim godinama, bila sam podmladak i slušala muziku koju je sa ogromnim entuzijazmom forsirao stariji deo ekipe. I neki sasvim kul matorci koji su pravili ogromne žurke. Pričalo se da se na tim žurkama orgija, ali možda je to bilo u onim sobama čija su vrata ostala zatvorena pred našim maloletnim nosevima. Svaka ekipa čuva svoj podmladak, iako svi drugi pričaju da oni kvare decu. Jedino što tada, muzika koja je već bila stara, nije bila toliko stara. A ona koja je bila nova, sada je već odavno stara. I znate šta, tu neku staru muziku otkrivaće i podmladak mog podmlatka, sigurna sam.

Volim podmladak. Mislim, stvarno ih volim, to su naša deca. Krajnje mi je zabavno da posmatram te slatke momke iz perspektive žene, majke i matorke koja voli slatke momke. Moja ćera gleda u njih kao u mlade bogove, a ja ih vidim njenim očima i treperim njenim telom. Oni gledaju u meni kevu sa kojom mogu da se navare i koju mogu da pitaju ono što svoje keve nikad ne bi mogli. Gledajući kroz mene, možda mogu i malo bolje da skontaju svoje keve. Tu sam, da budem doživljena i viđena onako kako to podmladak može, i da doživim i vidim sebe samu retroaktivno, kao bivši podmladak. Decenije razlike nas dele i spajaju. Ali često, pevamo svi zajedno.

Moja nana je bila kul baka. Znala sam to i tada, kad sam bila mala i poveravana na čuvanje, sa ostalom decom od nanine tri kćeri. Nekako je sve kapirala i nikad nas nije grdila zbog stvari koje nismo smele ni da pomislimo da poverimo našim majkama. Nana nas je učila slobodi i poverenju, bdela ja nad nama, razumevajući nas i voleći nas. Prosto. Malo kasnije, shvatili smo da se nana uvek družila sa mladima i da smo mi samo deo njenog podmlatka, njeni rođeni učenici. Kad porastem, biću nana. I biću na dužnosti čuvara svake generacije podmlatka koja mi ukaže poverenje.

Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.