Ako srce ćuti, to ne znači da nema šta da se čuje. Tišinom, srce poručuje da je potrebna tišina.

Kad utihnu emocije, nastaje predah. Da uhvatim dah. Da povratim ritam otkucaja, da se odmorim.

Nije mi se srce ispraznilo, samo sam ostala bez daha. Sve čime se srce prepunilo, sleglo se i staložilo. Pustilo me. Da predahnem.

Ne znam šta mi srce sprema, za šta prikupljam dah i koliko ću dugo morati da ronim kad počnem. Znam samo da me nešto sigurno čeka. Možda me i ne čeka, nego se priprema, isto kao i ja. Hvata zalet, ubrzanje, smer. Ka mom srcu.

Sada ne mogu više da primim nijedan potres, nijednu emociju, nijedan zahtev. Mogu da čujem, ali ne i da obradim i odreagujem.

Nisam se zatvorila. Samo sam zatvorila radnju. Okačila sam natpis na pauzi, neograničeno, mada ljudi čitaju ne smetaj, pa su možda i uvređeni.

Ne mogu da im pomognem. Neka reše to sa svojim srcima. Neka pronađu razumevanje, strpljenje, podršku. Ne tražim to od njih, ali biće im lakše. Ne tražim ništa, ali i ne dajem ništa. Samo gledam svoja posla.

A moja posla se sada obavljaju u tišini srca.

Ne mogu da primim nikog suviše bučnog.

Na pauzi volim samo sebe. I one koji idu uz mene, jer su deo mene. I to je ogromno mnogo i sasvim dovoljno. Za sada.

Možda ostanem trajno na pauzi. Neprocenjiva je ova tišina. Lekovita. Možda i srce raste, menja se i prelazi na drugačiji režim rada. Možda ovo nije pauza nego proces, koji se neće okončati novim periodom juriša. Svakako se nešto sprema. Možda neka još veća tišina.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice