Cigla u glavi: Zec, car životinja

Cigla u glavi: Zec, car životinja

Najgore kod najgorih je što s kim si, onakav si. Zarazni su. Kad se pomešaš sa seljacima, oni te nauče kako moraš sa seljacima. Ne zato što oni žele da otkrivaju tajne svog majstorstva i da vas blagonaklono podučavaju veštinama seljacizma, nego zato što samo njihovim metodama možete opstati među njima. I onda ih još više prezirete, jer su vas učinili sličnima sebi.

Ali to je glupo. Svaka lekcija je dostojna. A svaki put kad se pomešate sa luđima, primitivnijima, praktičnijima u pakosti i brutalnijima u akciji i postanete im nalik, to je zato što ste sposobni za to. Ne mogu da budem zla, ako u meni nema barem pola semena pakosti, da mi se primi nauk. Ne mogu da budem surova, ako moj unutrašnji mazohista nije makar imaginarni sadista. Ali mogu to sve, na svoj način. U sopstvenoj interpretaciji. Jer, ako ću već da budem gora od sebe, onda to mora da me zabavlja.

Vidite, ima jedan Zec. U svojim očima pretežno, on je kralj životinja. On misli da su to sve životinje u džungli. Ja mislim da su to majmuni, pretežno. A, bivajući zečica, sve češće i pretežnije sam obična majmunica. Slatki su majmuni. Toliko se vole, maze, češkaju, svađaju i prave neodoljive face. A kad mi alfa mankizec hakuje profil na facebook-u, pročita sve moje četove i najebe mi se keve, ja brže-bolje uradim to isto. Naučim, ne znam kako. Verovatno uz pomoć majmunskog gena, jer sam debil za kompjutere. I onda, ko je tu majmun, a ko car? Mrzim kontrolu i ne ustručavam se da je upotrebim.

I kad testosteron, oksitocin, estrogen i progesteron obave svoje dejstvo i puste nas na miru, opet smo toliko bliski, da možemo da se otrebimo od vaški i pojedemo ih. Složimo se da smo najgori, najluđi, najbolesniji i najistripovaniji par majmuna. Krunu prepuštam caru. A ja se zabavljam mislima o pomešanosti, i zaključim da ne mogu da pobegnem. Nisam toliko brza i ne trčim u cik-cak. Ostajem na nišanu i čekam poslednji sat.

Bežeći od tebe, može mi se desiti da pobegnem od sebe. I uopšte, kuda? Vrata ludila su širom otvorena, a ja sam najlucidnija dok oklevam na pragu. Džungla je moja oaza, i kojoj god životinji se priklonila, otkriću isto. U svakom caru čuči dvorska luda i svako je dželat svoje sudbine.

Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.