Čika Duško

Čika Duško

Dušan Radović, poznati Nišlija, rođen je 1922. godine. Bio je urednik “Pionirskih novina”, urednik Programa za decu televizije Beograd, urednik lista “Poletarac”, novinar “Borbe” i od 1975. godine urednik Studija B.

Dela ovog pesnika prevedena su na sve značajnije svetske jezike. Dobitnik je naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade Zmajevih dečijih igara, Nagrade Sterijinog pozorišta, diplome Međunarodne organizacije za svetsku književnost Hans Kristijan Andersen.

O Dušku Radoviću najbolje govore njegove briljantne umotvorine. Verujem da ne postoji osoba koja ne prepričava bar neki njegov aforizam (makar i ne znala da ga je Dušan Radović napisao).

Veliki navijač Partizana je mnogo metafora poklonio ovom klubu.

Sve pesme i tekstove o Partizanu Radović je objavljivao u “Partizanovom vesniku” od 1976. pa sve do svoje smrti 1984. godine.

Kada Partizan izgubi znao je da po ceo dan ni sa kim ne razgovara.

U razgovoru Dušana Radovića sa Branislavom Kuburićem – Kuburom u emisiji na Studiju B, nastao je neprevaziđen slogan: “za sve se navija, Partizan se voli”, a nasledile su ga generacije koje se i danas hvale tom rečenicom.

Ne postoji navijač Partizana koji ne zna Duškovu epsku rečenicu:

“Mi navijamo za Partizan pre svega zato što ga volimo, a tek onda zato što je najbolji.”

Pisao je i govorio čika Duško:

“Partizan je dobar. Toliko dobar da ne moramo mrzeti druge.”

“Nije uvek lako, ali je uvek lepo navijati za Partizan.”

“U tome je snaga Partizana i igrači i navijači pobeđuju zajedno.”

“Ko je partizanovac ne treba mu još mnogo da bi bio srećan.”

“Deco, vodite računa kako se ponašate na Jugu. Niste u školi.”

Sve pesme, aforizmi i tekstovi Dušana Radovića o Partizanu sakupljeni su u knjizi “Parni valjak”.

Njegov nadahnuti tekst pod naslovom “Ko može biti prijatelj Partizana?” još uvek nije izgubio u poruci i atraktivnosti:

“Prijatelj Partizana može biti svako ko se razume u fudbal. Samo onaj ko poznaje i razume fudbal, u svim njegovim finesama, može imati razloga da voli Partizan, da svim srcem navija za njega i da bude njegov prijatelj. Ko danas nije prijatelj FK Partizana može to postati sutra. Potrebno je da prati igre Partizana, da ih upoređuje sa igrama drugih klubova i da na tim poređenjima sam izvlači odgovarajuće zaključke.

Mnogi su tako, gledajući Partizan, proširili svoje fudbalske vidike, obogatili poznavanje fudbala, naučili da razlikuju šta je prosečno, a šta vrhunsko u fudbalu. To je bio neki put koji su oni prešli da bi postali prijatelji našeg kluba. Neki će u svom fudbalskom razvoju promeniti nekoliko klubova, dok ne stignu do tog nivoa da mogu navijati za Partizan i zauvek ostati njegovi prijatelji. Imajmo razumevanja za njih, pomozimo svima koji su iz nekog razloga zaostali u fudbalskom školovanju.”

Bez sumnje, najveći Partizanov pesnik, učio je Grobare da navijaju na lep i kulturan, Partizanov način. Umeo je da napiše i namensku pesmu pred neku značajnu utakmicu. Grobari će ga pamtiti kao navijača sa zapadne tribine, koji se nečujno uselio u nemirne navijačke duše. Čoveka koji se okušao i prepoznao po crno-belim stihovima. Čoveka koji služi kao ponos u navijačkom svetu Partizana.


Višnja Jukić je studentkinja novinarstva i komunikologije. Spaja nespojivo, a onda postane logično. Veruje u spontanost. Hedonista. Voli da čita i piše “izmedju redova”.