Crveni Telefon: Blenem u ekran dok telefon zvoni

Crveni Telefon: Blenem u ekran dok telefon zvoni

On je dečko koga si možda upoznala na poslu, u nekom slučajnom susretu ili na faksu. Razmenili ste par reči, pa je on pomislio kako je to odovljno da biste došli do razmene brojeva telefona. Kulturno te je pitao, kulturno si mu ga dala jer mu onda na čelu nije pisalo: smaram opasno.

On je onda postao dečko koji te stalno zivka. Kulturno si odgovorile na prvih 10 poziva, 11. ti već ide na pičkin živac. Od 11. poziva se javljaš na svaki 5. Čisto da on shvati kako mu, aman, baš ništa ne znači to što si mu lepa, slatka, zanimljiva.

Svaki vaš razgovor je identičan prethodnom. Ti si njemu super devojka, i svaki novi put znaš unapred šta će reći.

Onda ti u jedan mah sve to bude zanimljivo, toliko da krećeš da se kladiš sa drugaricama u vezi sledećeg sadržaja njegovog poziva. I budeš nepogrešivo uvek u pravu. Još jednom si čula da jedva čeka ponovo da te vidi i kako ti zamera što ti njega bar jednom ne pozoveš.

Na kraju poziva namigneš ortakinji, kao na foru, gle bila sam u pravu. To je jako retko predvidiv čovek, napamet znaš šta će reći.

Srce što te nema Crveni Telefon: Blenem u ekran dok telefon zvoni

Srce, što te nema

To je međutim i dečko koga ne možeš tek tako lako oterati u tri lepe. Nije jednostavno srazmerno. Jedini kao lek jeste da ti tu slušalicu više ne dižeš.

I bude tako. Zazvoni ti telefon nakon duže pauze, pauza koja je za tebe značila da je on skapirao koliko je dosadan, ali očigledno da nije. Nije ga, gle, bilo samo nedelju dana. Što jedna moja drugarica reče,

– Taj ti i ne da vreme da ti se zasvidi, u startu sve uradi da ti se zgadi.

Onda telefon punim jekom zazvoni. Ti bleneš, onako sa određenom dozom mučnine u stomaku, u ekran, pa se priupitaš:

– Što sam mu bre toliko zanimljiva bre, što? Što kada ne dajem povod i ponašam se sasvim nezainteresovano? Da ja njemu nacrtam ipak?

I javićeš se ponovo iz dva moguća i meni dokučena razloga, ili ti potajno godi što te toliko neko ceni ili svaki put napumpaš muda kako bi mu rekla da stane i prestane, muda koja se obično izduvaju čim čuješ “Gde si, lepa?”

I, kako nakon te sirote i oskudne rečenice, ali ipak fine, ti njemu da objasniš kako treba da sjaše? Ne vredi, opet nije srazmerno, a ti si kulturna devojka. Doduše, ne želiš da majmun baš ti ispadneš u celoj priči.

Zato se javljaš svaki 10. put, bleneš u ekran dok telefon zvoni, bude ti jako muka, pa se iznerviraš i čekaš da ga bolest prođe.

I prođe ga, kad-tad on skapira ili nađe novu super finu devojku koju obožava i sa čijeg se broja više ne skida. Mirna si.

Sad neka druga, dok telefon zvoni, u ekran blene.

Izvori fotografija: sarahlouxo.com , clearaimages.com/business


Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.