Na Facebook-u se pojavila stranica pod nazivom “Rentiraj dečka – iznajmi dečka”. Nema fotografija, ni cenovnika, ali ima trocifren broj lajkova i broj telefona.
Da li je stranica napravljena iz zezanja, ili je iz zezanja bačena udica, da vide ima li zainteresovanih i da li i koliko ima momaka koji misle da umeju dovoljno dobro da se ponašaju u svim prilikama zbog kojih bi ih devojke iznajmljivale, nisam saznala, ali ono što sam pomislila, jedna od cura koje su lajkovale stranicu, napisala je u komentaru: “Gde ste bili ranije?”
U nekim prilikama obraćala sam se bivšima za pratnju i to mi je dodatno iskomplikovalo život, jer sa bivšima ne možete proći bez emotivne interakcije i zapitati se zašto smo uopšte i raskidali i možemo li ponovo. A onda oboje neko vreme pokušavate da pronađete odgovore na ta bolećiva pitanja i onda jebiga. Bolje da sam platila nekog momka na sat. Čist račun, duga saradnja. Nema ljubavi da komplikuje stvari.
Zaista, onaj ko se dosetio da ponudi uslugu rentiranja dečka i da navede razloge kao što su poziv na svadbu, zapušavanje usta smaračkoj rodbini, odbijanje nepoželjnih udvarača i tome slično, prepoznao je potrebu.
