Da li je to što si ga izgubila uopšte gubitak?

Patnja ti omogućava da sagledaš sebe, svoju vezu, svog bivešg u novoj svetlosti. Ona te lišava svake nadmenosti, obuzdava tvoj ego jednim pucnjem biča iskrenosti. On te povredio, prevario, izdao – ali toliko ti nedostaje da si spremna da mu oprostiš kad bi ti pružio priliku. Još gore, razmišljaš o tome da li uopšte imaš šta da mu opraštaš, odnosno, koliko si sama doprinela tome što se dogodilo. Možda mu nisi verovala i stalno si očekivala da te izda. Iskreirala si to na najuvrnutiji način, na koji kosmos inače funkcioniše – on je opravdao tvoja očekivanja, dao ti potvrdu, dokazao da si u pravu. I šta sad imaš od toga? Svest da uopšte nisi želela da budeš u pravu, da si mogla u njemu da inspirišeš i izazoveš nešto mnogo bolje, nego što je ispunjenje tvojih najgorih očekivanja. Mogla si da se prepustiš, da mu veruješ, da ga voliš, da se ne plašiš unapred i da uživaš u onome što imaš. A kako bi inače stekla ta saznanja, da nisi dobila dar bola i patnje?
Dobila si i priliku da ispitaš svoje emotivne dubine, svoju ranjivost i svoju snagu i da otkriješ da one dolaze iz istog izvora – iz suočavanja sa osećanjima, njihovog prihvatanja i proživljavanja. I to je ono najbolje što dobijaš, gubeći ljubav. Otkrivaš ljubav. Ona je u tebi, uvek u tebi. Kad jednom nekog zavoliš, on postaje i ostaje deo tebe, kuda god da ode. Nisi želela tu lekciju, ali ona je tu i nema ti druge, nego da je naučiš za peticu. I da ceniš ono što ti je pruženo da iskusiš. I da budeš zahvalna. Možda ne sada, ne odmah, ali jednom, kasnije, obećavam – bićeš zahvalna.