Jer nešto više za mene znači buđenje strasti, koju ne možeš da spakuješ u kutiju sa stvarima koje više ne upotrebljavaš i pošalješ u Crveni krst. Koju ne možeš da zadovoljiš jednim seksualnim susretom. Koju ne možeš da ignorišeš. Koja te izaziva da daješ, da izgaraš. Koja običnu igru transformiše u magičnu igru. Ne možeš se sa bilo kim igrati čarolije. A možeš sa bilo kim provesti jednu razuzdanu noć. Mogu i ja. Ali ne želim.

I ako u meni ne prepoznaješ nekoga sa kim možeš da se igraš na način koji će te izazvati da naučiš više od onoga što te drži u uverenju da ti je dobro, da si car i da je sve pod kontrolom, ostaću tužna neko vreme.

Da li muškarci traže Da li muškarci stalno traže uživanje bez obaveza?

Igraću se sama u tom pesku. Malo ću da plačem u koficu, pa će mi peščana kula ispasti duševnija. Kao da u njoj žive duhovi.
Duhovi zamišljenih igara, koje su zasvetlucale ludo u mojoj mašti, obasjale mi lice i ugasile se, poput pahuljica istopljenih na jeziku.

Moje telo govori jezikom emocija. Ali tako svi govore na mojoj strani galaksije. Samo što između sebe jedino pričamo o tome kako nas tamo ne razumeju. Kako smo stigli do tačke B i nije nam jasno zašto smo se tamo osećali tako zbunjeno, usamljeno i razočarano. Kako smo se obradovali i kako smo sreli putnike s one strane galaksije, koje ne raduje to što raduje nas. Koji ne umeju ozbiljno da se igraju. Izistinski.

Za koje je igra samo jedan susret koji se lako zaboravlja.

Aleksina Đorđević

Comments