facebook  Da li postojim ako ne postojim?!

Društvena mreža Facebook već je odavno postala sastavni deo svakodnevice sve većeg broja ljudi širom sveta. Toplu vodu otkrila nisam. Svima je to postalo kristalno jasno. Kada su ljudi postali sve zauzetiji, sve užurbaniji, sve opterećeniji pritiscima iz raznih izvora i kada imaju sve manje slobodnog vremena, a sve više obaveza, Facebook im dođe kao svojevrsni izduvni ventil. Naime, posredstvom Facebook-a svako može da ćaska sa svojim prijateljima ili neprijateljima, sa znancima i neznancima, i to po znatno nižoj ceni nego što bi to učinio telefonom, a neuporedivo brže nego što bi to učinio pismima. Dalje, svako može sa tim istim ljudima da podeli svoju sreću, tugu, umor, bolest, pobedu, poraz… i da dobije povratnu informaciju od njih. Svačiji san je da bar na sekund ceo svet čuje za njega i njegova dela, a upravo taj minut slave nam je obezbeđen posredstvom ove socijalne mreže. Takođe, ukoliko ste izgubili kontakt sa nekim dragim osobama i želite da znate gde su, šta rade i kako izgledaju u sadašnjosti, lako ih možete pronaći na Facebook-u. Normalan i zdrav deo populacije koristi Facebook upravo u ove lepe i korisne svrhe. Dolazimo do tačke kada nas treba sve podsetiti da su ljudi isto tako postali sve otuđeniji, zatvoreniji i psihopatski nastrojeniji. Takvi pojedinci koriste društvene mreže u neke sasvim druge svrhe, koje nisu ni lepe ni korisne. Takođe treba podsetiti da su ljudi postali sve nesigurniji u sebe i da gomilaju komplekse koje im nameću mediji, modna, filmska, kozmetička i druge industrije, kao i osobe iz njihovog neposrednog okruženja. To je dovelo do toga da sa jedne strane monitora stoje izopačeni mozgovi, a sa druge strane naivni usamljenici. Jedni koriste druge. Da ne postoje prvi, ne bi mogli da opstanu ni drugi. Motivi onih koji se lažno predstavljaju na profilima su razni, neki nisu zlonamerni, dok drugi jesu i pokrenuti tim motivima mogu vam naneti štetu.

Izvršen je mali eksperiment. Otvorena je Facebook stranica pod lažnim imenom i prezimenom. Lični podaci i svojstva ove osobe su izmišljeni. Fotografije su skinute sa facebook profila drugih korisnika vrlo atraktivnog izgleda, i to različitih drugih osoba. Možda ne baš na prvi pogled, ali već na drugi jednoj zdravoj osobi prosečne inteligencije postaće jasno da se radi o različitim ljudima. Osoba šalje zahteve za prijateljstvo, “prijatelji” prihvataju te zahteve. Ubrzo prijatelji prijatelja šalju zahteve ovoj izmišljenoj osobi, komentarišu slike, postove na zidu, počinju i sami da kače razne pesme i slike na osobin zid. Kroz mesec dana osoba ima preko 2,000 prijatelja, inboks joj je zatrpan porukama ljubavnog i seksualnog sadržaja. Jedni se pitaju čime su zaslužili da ih takva osoba, prelepog fizičkog izgleda i prepuna raznih vrlina, pozove da se druže; drugi su toliko sigurni u sebe da samo čekaju trenutak kada će im NN osoba pasti u zagrljaj. Konačni zaključak do kojeg se dolazi nakon ovog malog, naravno, krajnje laičkog i bezazlenog istraživanja, bio bi ili da su ljudi toliko željni pažnje drugih ljudi, naročito ako se radi o osobi suprotnog pola, a prijatnog fizičkog izgleda, da olako stupaju u komunikaciju sa takvim osobama iako ih lično ne poznaju, u nadi da će nekada ostvariti lični kontakt, a i ukoliko do takvog kontakta ne dođe, mogu da se hvale svojoj stvarnoj okolini da se neko “takav” interesuje za njih i na taj način podižu svoje samopouzdanje; ili su ljudi do te mere samouvereni i zbog toga nezainteresovani i površni, pa ih ne zanima da se udubljuju. Pretpostavka je da je zapravo to razlog zbog kojeg oni nisu primetili da su na fotografijama različite osobe. Jedino ih zanima atraktivna spoljašnjost i jedini cilj im je da tu osobu privole na seksualni odnos. A cilj odvlačenja NN osobe sa Facebook-a u krevet jeste dokazivanje: sebi, društvu i toj osobi. Takođe je primećeno da se muškarci mnogo lakše “pecaju” na lažan profil, nego žene, dok obrazovanje, godine i društveni status ne utiču na naivnost. Sve ove grupe su se pokazale kao podjednako naivne.

Da li se ljudi zaista pretvaraju u usamljenu gomilu ili se pretvaraju u usamljene monstrume – pitanje je za stručnjake iz oblasti sociologije i psihologije. Ono što nama ostaje jeste fakat da dok je ljudi biće i prevaranata i prevarenih. Naše je da uključimo mozak i da izbegnemo da se nađemo u drugoj grupi.


Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.

Editors choice