Da li smo spremni da oprostimo preljubu?

Da li smo spremni da oprostimo preljubu?

Prevara, preljuba ili neverstvo, kako god to nazvali biće u stanju da probudi neko sećanje ili nelagodu zbog  mogućnosti da se odigra. Još ako nosimo ožiljak koji je preljuba ostavila, počeće da nas svrbi i peče, sve dok ponovo ne prokrvari. U stomaku počinje da kuva i mi ne znamo da li da se ljutimo na počinioca, na Boga, ili na onoga ko nas je načinio grešnima. Osetićemo nepravdu i nemoć bez obzira sa koje strane je posmatramo, iz koje i čije uloge. Ipak, da li isto sudimo kao učesnici u preljubi, kao glavni glumci ili kao nemi posmatrači koje ta predstava ne može da boli?

Da li ste se sreli sa ovakvom situacijom? Da li ste primetili kako se naše mišljenje menja u zavisnosti od toga koliko lične koristi i zadovoljstva dobijamo iz te situacije? Da li ste svesni da je reč o istom pojmu onda kada vas strast gura u naručje zauzete osobe i kada vam se čini da nijedna cena nije previsoka, kao i onda kada se suočite sa prisustvom nekog trećeg u vezi za koju ste dali sve? Koliko je nas koje smo imale vezu sa zauzetim muškarcem i za to nalazile najrazličitija opravdanja?

Koliko je istih nas koje smo se osetile poniženo kada je u našu vezu ušetala druga? Iako bismo radije izabrali da varamo nego da budemo varani, ne znači da verujemo kako se preljubnik kroz preljubu šeta bez tereta u grudima koji ga pristiska i pojavljuje se u naletima griže savesti, straha od otkrivanja i noćnih mora. Plašimo se da ćemo povrediti dragu osobu, bojimo se optužbe koja  narušava lepu sliku o nama i zauvek uništava naklonost i topla osećanja, a neretko se pribojavamo da bi i onaj treći mogao da najebe (naročito ako je taj treći muškarac i to fizički slabiji od našeg).

Šalu na stranu. Preljubnik je pod tenzijom i nije mu lako. To je sasvim sigurno. Pa ipak, ne uspeva da siđe sa talasa koji je uzjahao, a kada pokuša, naiđe novi, i jahanje se nastavlja. Opasno je, uzbudljivo, neizvesno, ali zar nije u tome draž? Grešnik najčešće pronalazi razloge zbog kojih to radi… Oni mu se mogu učiniti toliko blistavo jasni dok, u jednom trenutku, zamalo ne oseti da ima prava na to. Dobro znamo da je razlog uvek moguće pronaći.

1560776 219799424875196 1351077678 n Da li smo spremni da oprostimo preljubu?

Najvažnije – nikada se nemojte zaklinjati

Ali uprkos osećaju krivice i povremenim napadima straha, grešnik za sebe neće reći: Ja sam svinja, monstrum, nečovek i dostojan (dostojna) sam svakog prezira, jer gazim nečiji život i pljujem na sve što mi je pruženo. Ove, i još mnogo gore reči, spremno ćemo izreći preljubniku direktno, ujedno se starajući da što veći broj ljudi sazna za neoprostivi greh i bezdušnu izdaju tog nedostojnog predstavnika svog pola. Osećamo se prevareno, iznevereno, zgaženo, odbačeno, zloupotrebljeno, povređeno, izmanipulisano, uništeno, ranjeno, ubijeno…

Sve što je ikada bilo lepo zasućemo pepelom i učiniti veliki napor da omalovažimo osećanja koja smo donedavno razmenjivali. Da li je sve baš tako? Da li je kriv onaj što je prekršio obećanje vernosti ili je kriv onaj što je u takvo obećanje ikada poverovao? I da li je prevara uzrok nesklada u partnerskim odnosima, ili baš suprotno posledica tog nesklada? Ili ni jedno ni drugo, ili i jedno i drugo? Ili nešto sasvim treće? Jedinstven odgovor nije moguće dati.

Ma koliko je se plašili, nikada ne možemo biti sigurni da preljuba neće zakucati baš na naša vrata. I niko od nas unapred ne može da zna kako bi ovog nezvanog gosta dočekao. Zato o njoj nemojte misliti, da ne čuje kako joj ime dozivate. O preljubi nemojte loše govoriti da ne poželi da vam se osveti. Nemojte je ignorisati, jer nije sposobna da podnese odbacivanje… Nemojte joj suditi, jer glavu ume i da skine, a nekome i da spasi. Najvažnije – nikada se nemojte zaklinjati.


Lutka Lutka Bgd