A možda lažem kad se hvalim. Dobro, možda ja ne, ali sigurno poznajete hvalisavce. Kad počnu da pričaju o nečemu što se dogodilo, prosto ne umeju da stanu i lepo vidite kako im radi detektivska imaginacija, koja povezuje prazne delove i nedostatke informacija komadima prilično tačnog naslućivnaja i kako priča ide ka završnici u kojoj je on glavni junak, koji je baš sve uradio kako treba, nakon što je video šta se sprema i upozorio one druge što nisu hteli da ga slušaju, pa su nadrljali, a on im je lepo rekao. Znate tu priču. Ovaj tip hvalisavca se prilično drži istine, ali neviđeno se loži na to da bude uvek u pravu i da sve vidi, sazna, shvati i poveže pre svih drugih. On je lucidan i radoznao kao ona čuvena baba ili gospođa koja postoji u svakom kraju i nosi neko starinsko ime, a apsolutni je sinonim za glavnu tračaru. On je rođeni detektiv, i njegov um hrli ispred događaja. Ponekad nalazi oduška u laganju, smišljenom i namernom, kako bi napravio zabunu u kojoj uživa i okolina, ali koja uvek ima žrtvu. On se tako igra, kao dete koje raste bez smisla za humor, a crtaći prosto nisu dovoljno krvavi.

fazederas Da se pohvalim (2. deo)

Ne poznajem sve tipove hvalisavaca, srećom. Ali neki koje znam baš su zabavni.

Ali kad vam treba informacija o nekome, nema boljeg izbora. Pitajte ga i budite spremni da čujete više nego što ikome treba da zna o bilo kome. Učinićete hvalisavcu veliko zadovoljstvo. Biće presrećan što ima priliku da se pohvali informacijama iz svoje detektivske fascikle od deset tomova, koju celu drži u glavi.

Svaka čast!

Prvi deo pročitajte ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice