Kada se govori u sujeverju i verovanju u neke običaje koje su praktikovali još naši stariji, bake i deke, svi smo većinom stava da to više ne važi, da se radi o izmišljenim, takozvanim “babskim pričama” i svemu onome što se vezuje samo za naš narod koji nije imao sva tehnološka i ostala pomagala koja nam danas ukazuju na to da su brojne stvari u stvari samo deo prirode i nekih skroz objašnjivih procesa. No, kada je vera u pitanju, dogma postoji uvek, a ni dan danas se neke stvari ne mogu naučno objasniti.
Svakog 19. avgusta, po novom kalendaru, proslavlja se jedan od većih hrišćanskih, pravoslavnih praznika po imenu Preobraženje. Ovaj dan se obeležava kao dan kada se Isus Hrist preobrazio na gori Tavor i pred svojim apostolima zasijao kao sunčeva svetlost. Ono što se od tog momenta veruje jeste da se preobrazi cela priroda, da list kreće polako da žuti i opada, da cela priroda pada polako u “san” koji će trajati sve do početka proleća. Verovanje postoji da se i voda preobražava, te da od ovog dana postaje sve hladnija, tako da se u njoj više ne moe kupati, kao što je to bio slučaj tokom leta.
