Praverzija farmerki proizvedena je u Indiji, tačnije u Bombaju gde su zbog izuzetno niske cene počeli da ih izvoze u Ameriku. Jedina sličnost tog materijala sa današnjim farmerkama bila je u boji, jer su farbane u prirodan indigo i tako su zadržale karakterističnu plavu nijansu.

Međutim, farmerke slične onima koje mi poznajemo, rođene su u Italiji, u pomorskom gradu Đenovi. Nosili su ih isključivo mornari, savijali ih u bermude, nosili ih i suve i mokre, a zbog rada sa vodom često su bile i izbledele.

Poznati prodavac tkanina Levi Štraus (Levi Strauss) prvi je napravio pantalone od teksasa kako bi stvorio odeću dovoljno izdržljivu za rudarski posao. Ovaj izrazito otporan materijal prodao je krojaču Džejkobu Dejvisu (Jacob Davis). Dejvis je potom prvi upotrebio bakarne nitne na džepovima i šlicu, i tako stvorio prve klasične farmerke.

Slika 136 Đavo nosi Pradu, a ostali džins

Levi Štraus idejni je tvorac farmerki

Džejkob Dejvis predosetio je značaj ovog odevnog komada i odlučio je da ga patentira kao svoj izum. Zbog nedostatka finansijskih mogućnosti, pozvao je Štrausa da postanu poslovni partneri, i u maju 1873. godine farmerke su zvanično obeležile svoje rođenje.

Tih godina, nastala je prava pomama za neobičnim pantalonama. Ljudi sa svih strana sveta stizali su u Levi Strauss & Co, kako bi kupili radnu odeću o kojoj su svi pričali. U to vreme radničke farmerke Levi’s koštale su svega $1.25.

Slika 229 Đavo nosi Pradu, a ostali džins

Nekad su farmerke bile namenjene za težak fizički rad

Farmerke su pedesetih godina u Americi bile poznate kao radna odeća kauboja, a nakon što ih je Džejms Din (James Dean) nosio u filmu “Buntovnik bez razloga” (Rebel Without a Cause) postale su simbol mladalačke pobune.

slika 315 Đavo nosi Pradu, a ostali džins

Džejms Din u klasiku iz 1955. godine

Pravu popularnost među mladima širom planete farmerke doživljavaju šezdesetih godina. I dok su mladi ovu odeću smatrali pravim otkrićem i svoj društveni status merili posedovanjem bar jednih, odrasli su se grozili te ideje. Bilo je zabranjeno nositi farmerke u bioskope, restorane, biblioteke, a u školama je jasno stajalo upozorenje da se takva odeća neće tolerisati. Tada su farmerke došle u naše krajeve, ali isključivo tako što su ih dopremali rođaci iz inostranstva.

U periodu sedamdesetih nastavila se popularnost farmerki, a osamdesetih je postalo moderno njihovo izbeljivanje. Takođe, počele su da se proizvode nove varijante od teksasa, poput teksas jakni i košulja.

Slika 422 Đavo nosi Pradu, a ostali džins

Kao urednik časopisa "Vogue", Ana Vintur je na prvu naslovnicu iz 1988. godine stavila farmerke Guess

Prva kriza Levi Strauss & Co nastaje devedesetih godina kada odrasli postaju zadivljeni farmerkama, što utiče na opadanje interesovanja kod mladih – ciljne grupe ovog proizvođača.

Međutim, ova kriza ne traje dugo, s obzirom na to da najslavnije modne kuće izbacuju svoje modele, pa tako možemo naići na farmerke sa potpisom Toma Forda (Tom Ford), Koko Šanel (Coco Chanel), Versaćea (Versace) i dr. Kultna reklama u kojoj petnaestogodišnja Bruk Šilds (Brooke Shields) govori: “Želite da znate šta je između mene i mojih kelvinki? Ništa” samo je jedna u nizu kontroverzi koje obeležavaju razvojni put ove odeće, simbola seksualnosti i mladosti.

Slika 516 Đavo nosi Pradu, a ostali džins

Reklama koja je je izazvala osudu javnosti

Danas postoji bezbroj verzija farmerki, od peskiranih, iscepanih, uskih, zvoncara, do onih optočenih dijamantima i kristalima. Koliko je ovaj komad garderobe izuzetan svedoči i izjava slavnog Iva Sen Lorana (Yves Saint Laurent): “Nekoliko puta ponovio sam koliko često poželim da sam izmislio farmerke: najspektakularniji i najpraktičniji komad odeće. Farmerke održavaju seksepil, jednostavnost i prefinjenost, sve ono što želim da predstavim svojom odećom.” I zaista, malo je onih koji bi mogli da ospore značaj, funkcionalnost i lepotu ovog fenomena pop kulture.


Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.

Editors choice