tuma Dive XX veka specijal – Wannabe Intervju: Jelena GavrilovićWANNABE MAGAZINE: Na šta te asocira reč diva?

JELENA GAVRILOVIĆ: Reč diva me asocira na tridesete, četrdesete i pedesete godine prošlog veka, na fantastične glumice Merilin Monro (Marilyn Monroe), Ritu Hejvort (Rita Hayworth), Gretu Garbo, Vivijen Li (Viviene Leigh) i još neke, asocira me na jedan poseban način i stil života i na jedan poseban žanr, film noir. To je ono na šta mene asocira pomenuta reč. Pitanje je, ipak, da li bi reč diva mogla da se veže za ovaj naš 21. vek – ko su danas dive i da li one uopšte postoje?! Ja, recimo, nisam neki poklonik Lejdi Gage (Lady Gaga), a pojedini nju smatraju današnjom divom. Možda ona i zaslužuje tu takozvanu titulu, ali ja sam više za onaj stariji smisao koji je reč diva imala, baš onaj smisao koji se vezuje za  20. vek. Mislim da je i reč diva kroz vreme menjala svoju konotaciju, pa bi i sama ta promena  mogla da se posmatra kroz jednu kulturološku i vremensku prizmu. Ako malo prizemljimo stvari, diva bi opet mogla da bude svaka žena koja vodi računa o sebi i svom duhu i vodi jedan malo drugačiji život, što ne podrazumeva namerno i svesno izazivanje skandala. Diva čak može da bude i žena iz političkog života, recimo Julija Timošenko (Юлія Тимошенко), ukrajinska premijerka i političar. Ipak, ja sam sigurna da ima diva i među domaćicama, a to su one žene koje uspevaju da hendluju sve svakodnevne porodične situacije, koje nisu nimalo naivne, iako čine svakodnevicu jednog porodičnog života.

Ko su tvoje omiljene Dive XX veka?

To bi bile gorepomenute glumice, ali pored njih moje omiljene dive su i mnoge žene pisci, slikarke, modne kreatorke, muzičke dive… I lepo bi bilo da se one rehabilituju i da se o njima govori, kako bi se smisao reči diva vratio na onaj stari, vanvremenski.

Da li misliš da je neophodno da uz epitet diva ide i devijantno ponašanje, buran ljubavni žvot i psihička slabost, jer se iz biografija gorepomenutih diva to ističe više nego sav njihov talenat?

To je zasigurno ono što najviše intrigira javnost i verovatno da bez svega toga diva ne bi bila diva, nego bi bila neka tamo dosadna pevačica ili glumica koja bi trajala koliko i njen tadašnji produkt (muzički album, film, knjiga…). Diva je neko ko uz neki izvanredan talenat mora da prođe put od femme fatale do femme fragile ili obrnuto. Dakle, diva treba da se ističe svojom lepotom, svojim darom i svojom harizmom, a sve ono što je prati treba da bude život koji se nameće sudbonosno. Diva ne može biti neko ko ne poseduje ništa od sveg ovog navedenog, sem skandala, afera i avantura koje sama kreira i proizvodi. To nije diva. To nije diva za mene, a verujem ni za mnoge od nas. To je neka samozvana diva.

tuma 3 Dive XX veka specijal – Wannabe Intervju: Jelena Gavrilović

Ljudi imaju običaj da kažu “lepa je kao neka holivudska glumica”, što se može reći za tvoju lepotu. Šta po tebi podrazumeva ta floskula? Kakva je to definicija holivudske lepote?

Najpre, hvala na komplimentu. (osmeh) Holivudska lepota je uvrežen termin za lepotu koja je danas teško dostižna, s obzirom na činjenicu da žene malo obraćaju pažnju na negu prirodne lepote. Holivudska lepota nije ona lepota koja može da se naruči kod plastičnog hirurga, to je lepota koja izvire iznutra i čini naše lice i telo lepšim. Prvo treba da naučimo da živimo u skladu sa svojim duhom i onda će naša lepota sigurno biti primećena. Sve što na svom fizičkom izgledu vidimo kao nedostatak ili višak treba da prihvatimo kao deo sebe i to će sigurno imati pozitivan vizuelni efekat. Ako nam je fizička lepota data na poklon, treba da budemo svesni da ona nije večna i da je negujemo zdravim duhom i ispravnim vođenjem života, koliko god imamo mogućnosti za to. Starost je neminovna, starost je nužna i tek onda kada prestanemo da mislimo na nju počnemo da živimo u skladu sa sobom. Nedavno sam izjavila da ću prestati da se gledam u ogledalo i tražim sebi bore, podočnjake i ko zna šta još… (smeh)

tuma 5 Dive XX veka specijal – Wannabe Intervju: Jelena Gavrilović

Ljudi misle da ako izgledam prilično zgodno – ne znam da glumim, a budući da je meni stalo jedino do glume, mislim da lepota ne može biti hendikep”, reči su Vivijen Li. Da li se slažeš sa njom i kada ti je lepota smetala, a kada koristila u poslu?

Sada bi ja za sebe trebalo da kažem da sam lepa?! (smeh) To pitanje je, čini se, večno pitanje. Potpuno se slažem sa rečima ove predivne, prelepe i nadasve talentovane dive. Lepota nikome ne može da škodi, a definitivno je da mnogo koristi. S druge strane, kad počneš da primećuješ da te ljudi gledaju samo kao nekog ko je lep, nameće ti se da osećaš obavezu da pokažeš i dokažeš talenat. Najbitnija je zapravo ta moć transformacije, a kod nje svaki lik ima neku sebi svojstvenu lepotu.

Koji lik koji si tumačila je fizički najlepši?

Generalno su mi zapadale baš takve uloge, gde je fizička lepota bila jedna od bitnih predispozicija. Sve je to negde pitanje toga kako te reditelj vidi, da li namenjeni lik prepoznaje u tvom izgledu, tvom talentu i tvojoj ličnosti. Kada govorimo o likovima koje sam tumačila, odmah bih spomenula lik Šile Frenklin iz mjuzikla “Kosa” u režiji Kokana Mladenovića, za koji ne mogu samo da vežem fizičku lepotu, već i njenu ličnost koja se transformiše tako da od jedne uštogljene mlade žene iz visokog društva, postaje jedna slobodna i rasterećena žena. Druga uloga koja, pored bitnijih karakteristika, poseduje tu fizičku lepotu je u filmu Maje Uzelac “Plava krv”. U tom filmu ću tumačiti lik Lare Karađorđević, devojke iz viskog društva, vanredno lepe i obrazovane, a naročito ponosne, ili čak gorde, koja se sa drugom devojkom bori za ljubav istog muškarca. Film je specifičnog žanra po imenu western noir, mada ću na sve ostalo staviti tri tačke jer su pripreme za realizaciju ovog projekta još uvek u toku. Svakako nećete ostati uskraćeni za neke buduće informacije o svemu tome. Jedno je sigurno, a to je da se radujem ovom filmu i ovoj ulozi, kao i nečem novom na srpskoj filmskoj sceni što će naročito biti interesantno ženskoj publici.

tuma 6 Dive XX veka specijal – Wannabe Intervju: Jelena Gavrilović

Poznato je da si jedna od retkih glumica koja predivno peva, to ti je svakako dosta pomoglo da dobiješ zapaženu ulogu u spektakularnom mjuziklu “Kosa” Kokana Mladenovića. Kakva iskustva nosiš iz tog mjuzikla? I da li priželjkuješ učešće u nekom sličnom projektu?

Pevanje je moja prva ili druga ljubav, ili bolje rečeno ako je gluma moja ljubav, onda je pevanje moj ljubavnik velikog stila. “Kosa” je jedno ostvarenje koje je meni lično mnogo toga lepog donelo, i gde sam mogla da se pokažem kao kompletan umetnik. A pored toga, donelo mi je prelepu saradnju sa glumačkim bardovima poput Tanje Bošković i Feđe Stojanovića i kolegama Banetom Trifunovićem, Ivanom Jevtovićem, Gordanom Kičićem i mnogim drugima, malo je mesta da ih sve pomenem. Moram da napomenem da je ova predstava, pored toga što mi je donela mnogo dobrog, donela tada i veliki pritisak i stres, jer je bila urađena za neverovatan 41 dan. Mediji su konstantno govorili o tom projektu i bila je izuzetno posećena, što je nama glumcima davalo krila, ali i veliku količinu odgovornosti. Ono što sada priželjkujem, i što sam priželjkivala oduvek, je jedna velika dramska uloga u pozorištu i nadam se da će mi se to uskoro i ostvariti.

Na premijerama filmova u kojima si igrala, uvek si izgledala nesvakidašnje glamurozno, gde si ostavljala pravi “holivudski” utisak. Da li sama odlučuješ šta ćeš poneti na formalnim događajima kao što su premijere, prijemi i proslave?

U početku sam o tome šta ću obući za specijalne prilike odlučivala sama, međutim, onda sam spontano odlučila da se prepustim u ruke profesionalaca i mogu vam reći da sam napravila najbolji izbor. Za moj izgled sada je za takve vrste događaja zadužena mlada dizajnerka i modna urednica Bazara, Ana Vasiljević, koja je iz te saradnje postala i moja jako dobra prijateljica. Prezadovoljna sam njom i njenim radom, a komplimenti na račun mojih odevnih kombinacija idu i na njenu adresu. Ona pravi zaista fantastične odevne predmete i potpuno se unosi u sve to, što i treba da bude karakteristika jednog uspešnog umetnika.

tuma 1 Dive XX veka specijal – Wannabe Intervju: Jelena Gavrilović

Ono što je najupečatljivije na tebi je prelepa, duga i prirodna kosa. Da li je u tvojoj kosi i nešto tvoje snage?

Pa, istina je. Evo, sada je aktuelna Diznijeva Zlatokosa i ja se neverovatno poistovećujem  sa tim likom. Moja kosa je moj znak, apsolutno. Ali, kada bih morala da se ošišam za ulogu, to bih i učinila, iako svesna da se odričem dela svog identiteta. Naš posao jednostavno zahteva promene i sa time smo upoznati od početka, tako da, ukoliko neko pokušava  da napravi kompromis, vrlo je zamenljiv.

Sa nestrpljenjem očekujemo koju narednu ulogu u kojoj je tvoja lepota podjednako bitna kao i talenat? I u kojim beogradskim pozorištima te možemo trenutno gledati?

Pomenula sam malopre “Plavu krv” Maje Uzelac, koju svi očekujemo sa nestrpljenjem. Ima još nekih projekata u najavi, ali još uvek ništa nije toliko konkretizovano da bih mogla šire da vam pričam. Što se tiče pozorišta, možete me videti u Ateljeu 212, Zvezdara Teatru i Pozorištu na Terazijama u različitim predstavama.

Kada bi mogla da biraš, koja je to ženska uloga u holivudskim ostvarenjima prošlog veka u kojoj bi volela da se nađeš?

Malo je nezahvalno i pretenciozno da kažem koja bi to uloga bila, jer su sve glumice koje su igrale u ondašnjim ostvarenjim nekako srasle sa svojim ulogama. Recimo da bih se najbolje osećala da i sama budem upečatljiva po nekoj svojoj ulozi koju ću ja karakterisati, kao što bi karakterisala i ona mene.

A kog ondašnjeg glumačkog partnera bi priželjkivala za saradnju?

Definitivno bi to bio Lorens Olivije.

tuma 2 Dive XX veka specijal – Wannabe Intervju: Jelena Gavrilović

Da li se slažeš sa mnom da je moderan filmski poljubac vulgarizovan i da je i sa njim nestala jačina ljubavi na filmskom platnu?

Ne bih se složila. Gledajući kroz vreme, način i trajanje poljupca na filmu se menjao u skladu sa zahtevima produkcije i reditelja, ali su se ti zahtevi upravo dodvoravali zahtevima publike. Iz svega toga mogu da zaključim da je današnji poljubac realan poljubac projektovan na film, i kao takav on danas zadovoljava ukus publike. Pre bi se moglo reći da je film 20. veka za savremenu publiku dalek i nerealan, pa im zato sve deluje romantičnije i nedostižnije. Mislim da je prikazivanjem realističnih događaja i slika na filmu kinematografija samo dobila, nikako izgubila.

Šta je to što bi želela da poručiš čitateljkama Wannabe Magazina, a što će promeniti sliku o ženskoj lepoti, manirima i stilu, koja je, čini se, danas suviše banalizovana?

Moja poruka čitateljkama… Samo da žive u skladu sa svojim duhom i da svoj izgled i svoje godine nose kroz vreme hrabro, jer svaka bora i svaka godina više nosi i nove mudrosti i nova iskustva. I još nešto, svaka žena koja živi u skladu sa svojim duhom nikada neće biti ničija kopija.


Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.

Editors choice