Divlja srca ne mogu biti slomljena

Divlja srca ne mogu biti slomljena

Ukrao si mi snagu koju sam pomno čuvala za onog koji me čeka. Ukrao si mi volju jer mnogo si pričao, a malo toga radio. I zašto si me ostavio bez “zbogom”? Te reči nikad izgovorene, nikad prošaptane ostale su da leže u prašini moje prošlosti, a tvoje sadašnjosti i budućnosti. Jer, nisi znao da divlja srca ne mogu biti slomljena.

Ostao si nem pred mojim rečima. Zaćutao si tako lepo da sam pomislila: “kako je divno ponekad biti divljakuša”. A ja tako želim nekog da me pripitomi. Tu su reči koje ljubomorno čuvam nekome da ih dam, tu su pesme koje čekaju da budu izrecitovane, tu sam i ja, da zajedno uhvaćeni za ruke pokorimo svet. A gde si ti?

Zbog loših, neznalica i prolaznika u mom životu, postala sam neranjiva. Moja drugarica tako svoj neuspeh kod bivšeg i tugu zbog istog rešava ne spominjući mu ime. I kada ga ogovaramo, hvalimo njegove dobre poteze i kudimo one loše, oslovljava ga sa “on”. Ja mislim da je to nešto najgenijalnije što je neko mogao da smisli. Dečko je toliko propao u njenim očima da je postao bezimeni. A da bi to smislio, moraš imati malo divljeg u sebi, zar ne?

Tako devojke misle da su one divne, prekrasne i mile. A postoje stvari koje nesvesno rade, a mogle bi se okarakterisati kao najteži ljubavni zločin. Stvari poput igre toplo-hladno, zatim prevara koje se opravdavaju sa “samo smo se ljubili”, zavisti koja je glavna zanimacija protiv dokolice. Oslobodite svoj um devojke, jer bolje je biti svoj i divlji, nego svačiji, a lažan.

Slika 120 Divlja srca ne mogu biti slomljena

Čekam pravu ljubav da me promeni

Nego, ja ovako divlja bila sam ostavljena, zamislite. I ne, nisam patila toliko koliko on kad je shvatio da moje srce, na sreću ili žalost, nije slomljeno. Bila sam hladna i ravnodušna pred njegovom “odlazim”, a on u čudu jer tako reagujem. Ali, kako sam mogla, pitate se?

Lepo i smelo. Toliko smelo koliko sam ja odlučila da budem kada sam napravila veliki promašaj u svom životu. Bila je to lekcija koja me je samo opomenula. Tada poželeh sve lepe reči pretvoriti u mržnju kojom bih se mogla nasladiti. Bila sam najgora verzija sebe koja je druge plašila, a mene ubila toliko da sam odlučila biti divlje srce koje može promeniti samo prava ljubav. Zato vrata svog srca otvaram samo pred onima koji kucaju najjače, pred iskrenim osećanjima i pravim, istinskim otkucajima koji kucaju samo za mene. Možda vi ne želite biti divlje, možda niste povređene toliko, možda nemate nikog koga oslovljavate sa “on”, ali nekad se isplati biti grub i biti svoj. Zar to nije cena koju treba platiti na mostu, a ostale ćete na ćupriji. Ja volim da volim, ali tako volim biti svoja da to ponekad zaboli. Pametne boli moja iskrenost, a glupi nek se teše lažima. Nije poenta u taktici, poenta je u tome što postoje ljudi koji vole divlje, a postoje i oni koji umeju pripitomiti.

Moje se reči ponekad shvate pogrešno ili izvade iz konteksta, a nekad i zloupotrebe, ali će svejedno ostati zapisane, pa ako se nekad osetite divlje, pročitajte ih ponovo. Tu su da vam izbrišu prošlost i izgrade budućnost.  Sve ovo zbog jednog čoveka kog i dan-danas oslovljavam sa “on”. Još neko vreme ću se pitati zašto je život izabrao mene da naučim tu lekciju, ali ću se tešiti time što ovu priču deli više nas. Koliko god divljom me nazivali, drugačija postati neću, ali kad me pripitome, priznaću da volim.

Izvor fotografija: weheartit.com


Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.