Dnevna psihologija: Sputavajući koncepti

Dnevna psihologija: Sputavajući koncepti

Naši stavovi, principi, uverenja, temperament, horoskopski znak, emotivne oscilacije – sve to i još koješta, ulazi u sadržaj koncepta. Mapirali smo svoje mesto pod suncem i služimo se tom mapom da se orijentišemo. Gledamo u kartu, umesto da gledamo oko sebe, ne umemo da uzletimo i posmatramo čitavu geografiju odjednom, odozgo. Koncepti su korisne male tvrđave iz kojih zastupamo svoja uverenja, ali ako moramo da ih napustimo i krenemo u nepoznato – a uvek ponekad moramo – onda gube svrhu.

Sad ću da ti pokažem gde ti je mesto!

Oni koji vole druge da uče pameti, tripuju na sopstvenu ispravnost. I uopšte ne sagledavaju sopstvenu zadrtost, tvrdoglavost, ili neprimerenost očitavanja bukvica u datom trenutku. Oni koji tačno znaju gde je nečije mesto i spremni su da ga za uši odvuku i postave tamo gde smatraju da taj neko treba da bude, podrazumevaju da je njihovo mesto malo iznad drugih, odakle imaju bolji pregled raspodele mesta. Oni vole hijerarhiju i nemaju problem sa autoritetima iznad njihovog. Zato će ugnjetavati sve koji nemaju autoritet, bez ikakvog razumevanja za drugačije koncepte. Pogotovu će ih buniti koncept ako se već nalazim tu gde sam, onda mi je zbog nečega u ovom trenutku ovde i mesto. I neće umeti da ga primene, kad ih život natera na nepoznat teren.

To ne može

Kad nešto predlažete nekome ko se plaši svake akcije koju nije lično osmislio, na temelju osiguravanja terena, prikupljanja informacija i dugoročnog planiranja, naići ćete na zid koncepta nemogućnosti. Umesto da otvori um za nove ideje, zarobljenik nemogućnosti će potrošiti silno vreme i energiju da vam do detalja objasni zašto nešto uopšte ne može, ne dozvoljavajući da ga dotakne zastrušujuća ideja o tome da možda može i da je ta mogućnost vrlo konstruktivna. Samo je potrebno delanje van ustaljenih okvira i bez garancija.

153 Dnevna psihologija: Sputavajući koncepti

Takvo nam je okruženje

Koncept prebacivanja odgovornosti na veće i preovlađujuće, opravdava izostanak ličnog angažovanja. Okruženje je takvo kakvo je, ali svako je pojedinačno odgovoran za podrivanje svemoći destruktivnog okruženja. S kim si, onakav si, kaže poslovica koja od davnina promoviše liniju manjeg otpora. Ali istina može da bude sasvim obrnuta. Neka se oni koji su sa vama ravnaju prema vama.

Pa da, meni ništa lepo neće da se desi

Rođeni baksuz funkcioniše u okviru samokažnjavajućeg koncepta. On sigurno ništa dobro i lepo ne zaslužuje, a možda je i proklet. Svakome se sve dešava, i lepo i ružno, ali nema svako sposobnost da uopšte ne prima uticaj lepih stvari, jer su one nekako uvek ispod njegovih očekivanja. A ono bezvezno i ružno, kao da uvek premašuje očekivanja. Baksuzu ne pada na pamet da mu kreiranje i privlačenje negativnih događaja i okolnosti omogućava da isprazni kanister gorčine koji uvek nosi na leđima. On čak i ne zna šta ga to pritiska i savija mu kičmu.

Koncepte koji ne funkcionišu u novim okolnostima i na nepoznatom terenu, možemo da zamenimo širim i opuštenijim konceptima, dok ne naučimo da koncepte menjamo poput prljavog veša, dok ne naučimo da se ponekad oslobodimo svakog koncepta i idemo goli.

Izvor fotografija: theneotraditionalist.com, photobragster.com

Aleksina Đorđević