Prvi dan leta

Sever. Posle tri i po sata leta iz Berlina, i preletanja beskrajnog plavetnila Atlantika, ispod sebe nazirete kopno. Što ste bliži zemlji, raste ubeđenje da zapravo niste više na našoj planeti, onoj koja na globusu deluje zeleno-plavo. Čini vam se da slećete na mesec. Vulkanski oblici. Stene. Pustoš. Kažu da je preko leta sve zeleno. Takođe kažu da ovde leto počinje 22. aprila, odnosno u prvi četvrtak nakon 18. aprila, kada po starom islandskom kalendaru počinje mesec Harpa – prvi mesec letnjeg perioda. Kako na Islandu postoje samo dva godišnja doba, leto i zima, prvi dan leta je ujedno i nacionalni praznik, neradni dan. Celo ostrvo slavi, u centru Rejkjavika možete videti paradu, na ulicama su ljudi u majicama, a po parkovima se oseća miris roštilja. Međutim, iako je to početak leta, danas, 20. aprila, u trenutku kada deo ovog teksta nastaje, pogled kroz prozor se susreće sa snežnom olujom, a termometar jedva da dostiže dva stepena na Celzijusovoj skali. Ili je to možda samo pepeo nedavno aktiviranog vulkana?

RVK 1 copy 2 Dnevnik iz Rejkjavika: Prvi dan leta nadomak vulkana

Postati Islanđanin

Napolju nema više od 5 stepeni. Severni vetar vas goni sa osunčanih ulica Rejkjavika u neki od mnogobrojnih kafea. I sve što uspevate da upecate krajičkom oka, dok ulazite u toplo sklonište, jesu kolica za bebe iz kojih se naziru mali nosevi i uspavane oči. Iako vaš mozak ne uspeva da ovu sliku odmah prihvati, nakon što se smestite u nekom ćošku i počnete da uživate u toplini naručenog napitka, pogled će vam se vratiti na prozor, a onda verovatno i na kolica. Šokirani? Ali tako je; nijedna beba nije u kafeu. Mali Islanđani, uprkos naletima vetra, čvrsto spavaju u tim kolicima ispred vrata .

ICE 16 copy 2 Dnevnik iz Rejkjavika: Prvi dan leta nadomak vulkana

Vulkani

Iako je vest o vulkanu gotovo nedelju dana blokirala ne samo sve letove iz Evrope i ka Evropi, već i sve televizijske i internet stranice, u Rejkjaviku, ukoliko nemate TV i niste u kontaktu sa lokalnim stanovništvom, nikada ne biste pogodili da se na svega stotinak kilometara od vas odvija ova drama prirode. Plavetnilo neba sa jedne, i okeana sa druge strane, snežni planinski vrhovi oko grada, šarene kućice, nasmejana lica – sve ukazuje na spokoj donekle izolovanog, dalekog, severnog ostrva. Ali istina je očigledno drugačija. Erupcija vulkana Ejafjaltajokult (Eyjafjallajökull) prouzrokovala je blokadu evropskog avio saobraćaja gotovo nedelju dana, evakuaciju sela oko glečera ispod kog je vulkan probio zemljinu koru, blokadu puteva na Islandu, ogorčenost avio kompanija zbog gubitaka koji se računaju u stotinama miliona evra, zatim putnika koji su ostali zarobljeni po evropskim aerodromima, ali i velikog oduševljenja na Islandu usled neverovatnog interesovanja turista da dođu i posete vulkan. Upravo tako, ukoliko želite, možete otići u obilazak aktivnog vulkana. Ture džipovima trenutno nisu moguće, pošto je lava uništila puteve oko glečera, ali ako ste spremni da platite, helikopteri vam stoje na raspolaganju.

WF 15 copy 2 Dnevnik iz Rejkjavika: Prvi dan leta nadomak vulkana

Rukavice, kupaći i naočare za sunce

Tri stvari bez kojih ne treba odlaziti na Island – rukavice, kupaći i naočare za sunce! Iako je kraj aprila, napolju je i dalje jako hladno i vetrovito. Bilo da se odlučite za šetnju po gradu, fotografisanje okoline, ili ekskurziju do gejzira, vulkana ili fjordova – rukavice su apsolutno neophodne, inače će vam trebati više od čaja da nakon toga zagrejete ukočene prste. Ali čemu naočare za sunce i kupaći na severu? Količina svetlosti koju ovde možete videti znatno prevazilazi “evropske standarde”. Iako nije toplo, napolju je izuzetno svetlo. Slično kao na planinama tokom zime – sve blješti! A imajući u vidu da je okolina Rejkjavika poznata po termalnim izvorima, treba računati na veliki broj toplih bazena. Deo njih je na otvorenom, a temperatura vode je različita i obično postoji mogućnost da birate u koji ćete ući. A pored bazena, ako krenete na ekskurziju van Rejkjavika, gotovo sigurno ćete proći pored toplog izvora u planinama, ili tople reke. Doživljaj prilikom ulaska u toplu vodu dok napolju duva vetar je neuporediv sa bilo čim. Ali, ako želite da uradite nešto prilično severnjačko, preskočite tople izvore i pravac gradska plaža Rejkjavika! Otvorena tokom cele godine, mada u zimskom periodu (do 15. maja) samo ponedeljkom, sredom i petkom u vreme pauze za ručak i kasno popodne, ova plaža je puna posetilaca. Kako to izgleda, kupati se u ledenom okeanu dok je napolju gotovo nula stepeni? Skinete se u kupaći i vunene čarape i uđete u ledenu vodu. Ako ste od onih koji će uskočiti kako bi skratili odlaganje šoka, možda primetite da je voda ovde znatno više slana nego u moru na koja smo navikli u okolini Mediterana. Nakon ledenog talasa koji će vam preplaviti čitavo telo, ciklus se završava odlaskom u plitki termalni bazen ispred svlačionica. Voda u njemu je oko 40 stepeni, što će učiniti da na svakoj pori na koži imate osećaj blagog uboda igle. Najbliži osećaj je onaj koji imate u grlu kada pijete ledeno pivo – prijatno bockanje. Već nakon drugog odlaska u okean, više vam neće biti hladno van bazena i jako brzo ćete zaboraviti da ste na severu!

TOWER 19 copy Dnevnik iz Rejkjavika: Prvi dan leta nadomak vulkana

Bele noći

U martu dan postaje duži i višemesečna noć je gotova. Već u aprilu sviće oko pet, a mrak pada oko 10 uveče. I svakim danom je sve zanimljivije, pošto je dan sve duži, tako da sredinom maja možete da očekujete dan bez noći! Dan u trajanju od 24 sata. Kada se probudite, ne znate koliko bi moglo biti sati. Kažu da svi imaju problema sa nesanicom u letnjem periodu, kao i da ova pojava prouzrokuje čudan priliv energije ljudskom organizmu. Naravno, ona se posebno može osetiti tokom vikenda, kada su svi na ulicama u kasnim satima, u možda najluđem (noćnom??) provodu u Evropi. Iako mali, Rejkjavik je pun barova i ne tako velikih klubova. Možda upravo zbog toga ovaj grad vrvi od posetilaca tokom noći, pogotovo tokom leta. Kultura izlaženja, bar kada je lokalno stanovništvo u pitanju, posetiocima može delovati prilično ekstremno. Barovi su otvoreni do 5 ujutru i duže, umerenost u alkoholu kao da ne postoji, a izgledu se poklanja jako velika pažnja. Štikle u svim bojama, uske kravate, ekstravagantni šeširi, haljine, odela – mešavina fashion week-a i karnevala. Na kraju krajeva, Bjork je iz Rejkjavika. I dok njeni sugrađani tvrde da je ona uvek bila malo čudna, energija kojom njena muzika odiše se može prepoznati u pevačicinom rodnom gradu, u kojem i dalje povremeno živi – u kući ofarbanoj u crno.

Odlazak, ali kako?

Vulkan se polako smiruje. Evropsko nebo je ponovo otvoreno, ali letovi sa Islanda su svedeni na minimum. Vetar menja pravac, a nepredvidljivost vulkana je u apsolutnoj nadmoći nad čovekovim planiranjem vremena. Da li je eksplicitna demonstarcija prirodne nadmoći nad čovekom neohodan uslov da se kroz život kreće sa manje stresa, kao na Islandu? Očigledno, pošto uprkos blagostanja u kojem stanovništvo uživa, ili je bar uživalo pre ekonomske krize, stvari u ovoj skandinavskoj zemlji su mnogo haotičnije nego sto bi iko mogao i da pretpostavi. Tako da dolazak iz Beograda u Rejkjavik svakako ne predstavlja veliki kulturološki šok. Naravno, pod uslovom da zaboravite na beogradsko leto.

.


Dušan Milojević nekada talentovani student sociologije, zahvaljujući svojoj neodgovornosti i povodljivom duhu nikada nije završio studije već je počeo da luta po svetu kroz različite profesije i veze, završivši kao bebisiterka u Tribeci. U pauzama između čuvanja deteta po parkovima na Menhetnu i fotografisanja u backstage-u na njujorškom fashion week-u ponekad nešto i napiše. Obožava shopping samo kada ima dovoljno keša, a glavna dilema poslednjih meseci mu je šta bi mu Frank Sinatra rekao u slučaju “If I can NOT make it there”.

Editors choice