Dobre strane loših stvari

Dobre strane loših stvari

Ma koliko mi životarenje nekad išlo od ruke (iako su nam preplaćeni fudbaleri pokazali da je bolje onima kojima život ide od noge), naiđe dan kada imam utisak da sam deo velikog eksperimenta profesora Vragovića koji je zapeo da otkrije koliko s.anja mogu da podnesu prosečna ljudska leđa.

I onda i tri kapi kiše postanu faktor zbog kog poželim da prave džepne puške, izvičem se na dedu koji pita u kom je autobusu (Naravno, kasno skapiram da me pita 3 puta, ne zato što je kreten, već zato što nosi slušni aparat), popreko pogledam ženu koja mi purnja u facu dok čekam u redu ispred trafike, kažem mami da je ručak bio preslan i pomislim kako lagano prerastam u džangrizavu ženetinu, što je jedan od mojih ozbiljnijih strahova.

Srećom, u svakoj familiji postoji neki ćaknuti rođak, pa pretpostavljam da ni moja nije iznimak, te mu se zahvaljujem na prenetoj osobini da i u požaru u kuhinji vidim pozitivnu tačku (Tetki se zapalila kosa jer sam zaboravila tiganj. Ionako joj se nije sviđala tadašnja frizura). A kako da i vi razmišljate na sličan način? Pratite dalje i sledite obrazac:

Menstruacija (iliti prolivanje krvi bez viših ciljeva, Talibana, kamikaza i ostalih smešnih reči tužnog značenja) obično najavi dolazak himnom o hrani, knedla efektom (setimo se samo kako se knedle brzo naduju u vodi) i, za muškarce, hodanjem po žici koja predstavlja njihov život (Pored je devojka sa makazama. Savet: čokoladni Deda Mraz je žrtva koju je tada dobro prineti). Ipak, možete je i videti na drugi način. Priroda nam na ovaj način govori da nešto što bi trebalo da funkcioniše, dobro šljaka. Važnije, još jednom smo se izvukle. Umesto tupog pogleda u plastičnu čašu, već sutra možete bezbrižno da gledate sa drugaricama u šolju. A nekoliko dana kasnije i da nađete novu žrtvu i prepustite se društvenoj igri “Svuci se, čoveče”.

Leteći autobus – noćna raketa na točkovima koja uobičajenu trasu pređe za trećinu vremena i koja vam često utekne isped smrznutog nosa, svima može da upropasti dan, tj. noć, ali tada dobijate i priliku da u psovke ubacite gradonačelnika i vozača, uzdišete za metroom i nađete izgovor da zaustavite taksi, potrošite poslednju hiljadarku, odmorite jetru sutradan i lepo se ispričate sa, uvek zanimljivim, taksistima (pod uslovom da im je dosta pijane mladosti željne uva koje bi ih saslušalo). Ako je neka slatka osoba u blizini žrtva istih okolnosti, postoji i opcija “podelimo zadnje sedište”, ali to opet samo za hrabre.

Fiksna proteza – Sećam se kada mi je jedna jako dobra drugarica istog dana zakazala pregled kod oftalmologa i ortodonta. Za jedno popodne sam zaradila naočare i fiksnu protezu. Još i štaku da su mi dali, pa da se prijavim u cirkus. Čudo se desilo jer sam u tom “fiksiranom” periodu nailazila na momke koje to privlači (a koji objektivno nisu za bacanje, što se da potkrepiti fotografijama), svake nedelje viđala prelepog zubara i jedno 50 puta imala razlog da izbegnem glupe priče i izađem ranije sa faksa (Bole me zubi, bila sam na kontroli).

Kratkovidost – Muškarci to lepo umeju da iskoriste i da vam se unesu u facu spontano tražeći poljubac. Od svih fora koje koriste, ta i nije toliko glupa. Ako je poljubac loš, slobodno precrtajte ovu stavku.

Slika19 Dobre strane loših stvari

Nositi naočare ne mora da znači izgledati kao štreber

Prosuta kafa ili bilo koja tečnost koju konzumirate dok nešto radite – Često (pitajte moje kolege) ta nezgoda dovede do nekog neočekivang otkrića. Da nisam napunila fioku čajem, nikada ne bih našla beleške koje sam pre mesec dana proglasila ukradenim (mada je bila malo sumnjiva priča da se secikese interesuju za beleške na francuskom).

Ljubomorni partner, tj. detektiv-amater koji umesto Interpola konsultuje Facebook i umesto svedoka ispituje vašu senilnu baku, na prvi pogled nema dobru stranu. Sve dok mu ne vidite leđa. Najbolji je kad ode, a naučio vas je da kopanje po tuđim telefonima nije simpatično i da ćete jednom morati da se pomirite sa činjenicom da bi vas novi dečko, ma šta kaže, prevario sa Adrijanom Limom (Adriana Lima). Lepo objašnjenje možete naći i u narodnim izrekama: Jedan se oteg’o, drugi se proteg’o.

Dosadan posao – recimo rad u butiku u koji dnevno uđu tri babe (dve sa kompleksom neiživljene mladosti i jedna da pita gde se preselila apoteka koja bila na tom mestu 1986) ili čuvanje skladišta u kome je najskuplji deo opreme vaša uniforma, jedan je od načina da završite sa pojasom za spasavanje ispod džempera ili uletanjem u egzistencijalnu krizu. Sa druge strane, ako vas kod kuće čeka pakao u kućnoj haljini ili starim gaćama, osladiće vam se prekovremeni sati. Ako, pak, imate divnog/-u cimera/cimerku/muža/dečka/devojku/novu-bivšu ženu, posao će učiniti da mu/joj pohrlite brzinom babe koja je videla prazno mesto u autobusu, a još ćete imati i novac da kupite i ispijete zajedno 2-3 flaše vina. U prvom slučaju novac je takođe bitan, samo što pijete sami.

Loš seks… može da… pomaže tako što… služi… Dobra strana je… Ne ide, za tako težak oblik utehe učeni ljudi naplaćuju po satu.


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.