Retki su među nama oni koji se mogu pohvaliti nadljudskom snagom i ponosno reći da ih nikada u životu nije slomila tuga. Ako i ima takvih, svaka čast, skidam kapu! U tom slučaju, ne želim im da ih ikada preplavi to osećanje. Svima onima koji su pak bili na tom mračnom, tihom i hladnom mestu čestitam ako su na dobrom putu da zaleče rane.
Teško je probuditi se jednom sa saznanjem da nekoga više nema, da ste se sa nekim rastali, da u nečemu niste uspeli, da su ljudi oko vas zli i površni, da vam se trud nije isplatio, da vas je izdao prijatelj i da tako često nešto iskrsne na vašem putu do sreće i zadovoljstva. U tim trenucima možda je najteža nemoć, to tupo osećanje da ništa niste mogli da promenite, iako se i dalje stalno preispitujete da li je zaista moralo da bude tako. Tada se kao pokretne slike ređaju pitanja u glavi na koja odgovora nema, bar ne dok je stara prijateljica tuga svratila u posetu, pa zasela.
Kad se već ušunjala neočekivano i došla nepozvana, možda bi najbolje bilo da joj skuvate kafu i sa njom popričate onako u četiri oka i sa svim kartama na stolu. Neće joj to lako pasti jer će pred vašom snagom ustuknuti. Neće joj se dopasti što se ne predajete tek tako jer čim ojačate ona se povlači. Nema kud. I da, budite sigurni da je došla da vas gurne kad ste na ivici i da testira vaše slabosti, ali možda je baš njen podli plan za vas motivacija da se borite. Ona je ta koja želi da danima ne ustajete iz kreveta, da isplačete more suza, da se mučite nerealnim scenarijima i predate se depresiji i pesimizmu. Potrebno je da joj se oduprete i da svakim novim danom pokušate da izbrišete poneki delić njenog prisustva.
Ne dajte joj da vas obuzme do te mere da vam se učini da se ne možete iščupati iz njenih kandži. Iskoristite njeno prisustvo kao svoju prednost. Ona će nailaziti u naletima kao talas koji ne možete da preplivate. Pokušavaće iznova da vam zamrači pogled, jer ona vlada samo onda kada vi izgubite sebe. Nemojte joj učiniti to zadovoljstvo i uzvratite udarac. Ne dajte joj da vas podstakne na pronalaženje izgovora za posledice vaših potupaka. Ne dopustite joj da u vama probudi loša osećanja koja će vas samo izjedati i trovati iznutra. To je njena verzija istine, njen način da pobedi sve ono lepo i dobro u vama, ali vi znate bolje i možete drugačije.
Iskoristite to nevoljno druženje sa tugom da se poboljšate, da uvidite svoje greške i naučite nešto od njih. Zapitajte se šta je to što vi želite, kako ćete se promeniti i odrasti još malo. Promenite navike, ispunite svoj dan malim uživanjima, učite nove stvari, putujte pa makar i do Smedereva, volite svoje prijatelje koji su uvek uz vas. Promatrajte svet oko sebe, slušajte svoje srce i intuiciju, pustite muziku glasno svaki dan i pevajte dok vam komšije ne polude. Radite na sebi do iznemoglosti da biste lakše zaspali i ustali snažniji nego prethodnog dana.
Za sve to vreme tuga će biti tu negde, ali vi ćete ponekad sitnim, a ponekad krupnim koracima bežati sve dalje od nje. Dugo ćete možda imati osećaj da vam je za petama, da vam spava na ramenu ili da vas prati kao senka nekog stranca, sve dok jednog dana ne budete otvorili vrata svog srca koje će je, okrepljeno snagom i voljom, jednostavno ispratiti sa osmehom.
Maša Lopičić je diplomirani filolog i novinar. Ljubitelj knjiga, filmova, pasa i visečasovnog kafenisanja s prijateljima. Vizionar i večiti borac protiv vetrenjača i nepravde.
