Tragom programa koji su osmislili bivši EVS volonteri REX-a Martina Prokopova (Slovačka, Stanica) i Aleksander Stamatovski (Slovenija, Pekarna), a veoma uspešno nastavila i unapredila Anna Bardyova (Slovačka, Stanica), polaze i nove volonterke Kulturnog centra REX Zuzana Gogová (Slovačka, Stanica) i Alexandra Collin (Francuska, Mains d’oeuvres).

Jednom mesečno one će nam približavati najrazličitija volonterska iskustva, iskušenja sa kojima se hvataju u koštac volonteri i volonterke u Beogradu, kao i njihova razmišljanja i percepciju života u našem gradu. Veče je posvećeno EVS volonterima, njihovim prijateljima, svima koji imaju iskustvo u volontiranju, ali i onim mladim ljudima koji takvo iskustvo nemaju, a želeli bi da ga steknu.

Ovog puta, Alexandra Collin predstaviće mladog francuskog umetnika Benoa Blanšara (Benoit Blanchard) koji će, pored izložbe, prirediti i radionicu namenjenu volonterima, ali i svim zainteresovanim posetiocima, u nedelju, 12. maja, sa početkom u 12 časova.

O izložbi:

‘‘Šta je to što nekoliko crteža i jedna slika, nastali negde u Bretanji, mogu da kažu i prenesu srpskoj publici? Ovo bi moglo da bude jedno od pitanja koje postavlja izložba Benoa Blanšara – “Vizuelna politika”.

Bilo da se oslanja na reči ili na slike, politika podrazumeva organizovan i promišljen postupak koji pretpostavlja odnos sa drugim, istovremeno ga određujući. Ali vizuelna politika Benoa Blanšara vođena je naslepo, bez ikakve taktike. Njegova politika ne zasniva se ni na kakvom poznavanju terena. Kako onda uopšte izgraditi priču u takvim uslovima, kako se teritorijalno ograničiti? Za koga? Zbog čega? Bilo bi neophodno pronaći tačke preseka, srodne oblasti, trenje nastalo usled zajedničkih podsticaja i osećanja.

Politique visuelle Vizuelna politika Relevé Dobrovoljno u Beogradu #9: Otvaranje izložbe “Politique visuelle/Vizuelna politika”

Izgleda kao da je slika drveta važnija od samog drveta, pogled se zaustavlja na čvorovima i žilama kako bi se uverio u njegovo postojanje

Tokom izgradnje tih osetljivih veza, Benoa Blanšar ucrtava dva puta koji istražuju odnos prema drugom. Živom i neživom. Osećajnom i konkretnom. Ali gde se uvek sve zasniva na određenoj prelaznosti. Za istraživanje opipljivog i osećajnog koristi se postupak ponavljanja; ponavljanje jednog motiva i njegova promena. Ipak, njegov sadržaj se ni u jednom trenutku ne iscrpljuje. Slika se vraća dok god postavlja pitanja. Nakon toga ustupa mesto sledećoj.

Vizuelna politika Benoa Blanšara ne zna kako da umakne pogledu.”

Editors choice