– Jelena, mi nismo više zajedno.
Čujem je kako jeca s druge strane žice. Neiznenađena situacijom, odgovaram:
– Zar opet?
Kroz plač ona nastavlja:
– Što si bezobrazna! Teško mi je!
– Što ti je teško kada ćete ponovo da se pomirite?
– Ne. Ovoga puta je stvarno kraj. Više nikad.
– Aha.
– Kako znaš da hoćemo?
– Pa, ako ste se već 115 puta posvađali i 116 puta pomirili, dođe logično da ćete i nakon 116. svađe, 117. put da se pomirite.
– Mnogo si bezobrazna!
– Nemam nameru, ispada tako. Ne kapiram kako nisi oguglala na bol više.
Poznato vam zvuči ova pojava? I sami ste deo nje ili bar poznajete nekoga ko se tako s vremena na vreme sastaje, pa rastaje, pa ponovo sastaje, sa jedno te istom osobom?
Danas sama, sutra ponovo sa njim
U takvoj vezi je svaki put poslednji, svaka svađa je konačna, a svako pomirenje je neverovatno uzbudljivo. Da, uzbudljivo. Mada, sumnjam da se iz užitka ovaj fenomen često ponavlja.
